Sana Life
Povezane vesti
Ovog povrće zanimljivog izgleda ali i čudnog naziva poznato u Bosni i Makedoniji koji ga se ne odriču za razliku od Srbije gde je nepravedno zapostavljeno i gotovo zaboravljeno a veoma je zdravo i ukusno
Nije slučajno baš bamija jedan od sastojaka „Begove čorbe“ a u Makedoniji se ne može zamisliti neki specijalitet bez bamije.
Zlatomir Đorđević iz Draževca u okolini Aleksinca jedan je od retkih koji ga uzgaja i kaže da je prava organska harna jer ga ne napadaju štetočine pa nije potrebno tretirati ga hemikalijama. Bamija se sadi kad bagrem procveta, a plodovi se ubiraju svakog drugog dana sve do kasne jeseni tako da uzgajanje bamije može da bude i unosan posao.
„Blagog je ukusa, izgledom najviše podseća na papriku ali je po strukturi nalik tikvici, opisuje Zlatomir ovo povrće koje je zapravo iz porodice sleza tako da nije lako brati je jer ima dosta bodlji na stablu. Gode joj i visoke temperature. Jeste da je teška za branje ali izdašno rađa, hvali nam se Zlatomir koji predpostavlja da su zbog toga naši preci, za razliku od komšija Makedonaca, Bosanaca ili malo daljih Grka, odustali od njenog gajenja.
Bamija koristi u terapijama kod dijabetičara, uspešno smanjuje tegobe probavnog trakta, naročito želuca, dobra je kod hronične iscrpljenosti i depresije. Bamija je poznata kao afrodizijak
Bamija se koristi kao dodatak jelima, može da se kuva, pohuje, prži. Potrebno je potopiti je u sirćetu ili prokuvati u nekoliko voda da bi iscurela sluz. U Makedoniji je uglavnom jedu tokom leta u svežem stanju dok se Bosanci nje ne odriču tokom cele godine. Može se naći u ponudi na pijacama i marketima, osušena i nanizana a cena takve nize je 3 kovertabilnim maraka ili 1,5 evra
