Sana Life
Povezane vesti
Poslednjih nedelju dana ljudi u Srbiji su šoku nakon obelodanjivanja snimaka iz borskog prihvatlišta za pse. Detalji svega što je otkriveno u prihvatilištima širom Srbije su jezivi te ovom prilikom ne bi smo želeli da se naknadno podsećamo. Zašto se po pitanju napuštenih životinja i zakona o dobrobiti istih ne radi dovoljno u Srbiji? Postoji više razloga ali to danas nije tema ovog članka. Ovo je samo bio osvrt na obeshrabrujuće stanje u našoj zemlji i kratak uvod o priči koja dolazi iz druge države – države gde se u velikom gradu slavi bezuslovna ljubav između čoveka i psa.
Antverpen, drugi po veličini grad u Belgiji, prestonica je najveće luke u Belgiji ali i magnet za raznolik skup ljudi, od modnih mogula, ljubitelja zabave i klubova, do ljubitelja umetnosti i dijamanata. “Za svakoga ponešto” je fraza koja defitnitvno i sasvim verodostojno opisuje ovaj simpatičan grad.
Ispred katedrale u Antverpenu naišli smo na posve jedinstven i zadivljujuć spomenik – sećanje na priču o dečaku i njegovom psu.
Nelo(Nello), dečak siroče i njegov pas Patraše(Patrasche) protagonisti su engleskog romana, “Psi Flandrije” iz 1872 godine. Dečak Nelo i njegov četvoronožni prijatelj svakodnevno putuju do obližnjeg grada kako bi se u katedrali divili slikama čuvenog Rubensa, idolu i uzoru dečaka. Nakon neistinite optužbe od strane meštana sela u kome je živeo, Nelo biva proteran. Neprijatni i nemili događaji za Nela i Patrašea protežu se kroz čitav roman da bi na samom kraju zbog siromaštva zajedno i umrli u istoj katedrali.
Engleska spisateljica Marie Louise de la Ramée inspiraciju da napiše ovaj roman dobila je upravo na svom putovanju u Atnverpen, pre čak dva veka.
Iako se radnja romana odvija u Belgiji, Antverpu, nije bila tako poznata tada, postala je veliki hit u Japanu, Koreji i na Filipinima. Razlog ove popularnosti može se prepisati anime seriji koja je tokom 1970-ih prvi put prikazala na velikom ekranu avanture dečaka i psa.
Nakon toga, 1980-ih, u Antverpenu je otkrivena mala statua dečaka i psa, tačnije u predgrađu Hoboken odakle se veruje da potiče i sama radnja romana. Kompanija Toyota je dala svoj doprinos za komemorativnu ploču koja je postavljena ispred Katedrale Naše Gospe. Kasnije je ploča zamenjena mermernom statuom koju možete videti na fotografijama, a delo je vajara Batista Vermeulena. On je u mermeru sačuvao uspomenu na prijateljstvo i poslednje momente Nela sa Patrašeom, gde su ostali zagrljeni zauvek.
Malo je reći da nakon saznanja za postojanje ove priče i statue, nakon gledanja mučnih videa i fotografija iz prihvatilišta širom Srbije, ne možemo a da se ne zapitamo, gde je zapelo? Gde je zapelo sa ljudima u Srbiji (pa i šire) i zašto smo zaboravili značenje reči – empatija i dostojanstvo. Empatija prema živim bićima i dostojanstvo kao nešto što se svakodnevno oduzima nedužnima.
Možda se dečak nije zvao Nelo, niti pas Patraše ali je priča istinita.
