Alergija na ambroziju- simptomi i lečenje

Ambrozija je poprilično važan izvor polena. Evropska organizacija za zaštitu biljnih vrsta ju je proglasila invazivnom biljkom. Alergija na ambroziju je poslednjih godina postala važan zdravstveni problem.

Polen ambrozije je dobro poznat po svom visokom potencijalu da izazove reakcije preosetljivosti I tipa u kasno leto i jesen. Kod ovog tipa preosetljivosti, za simptome alergije je odgovorna supstanca histamin koji luče ćelije zvane mastociti.

Prevalencija senzitivnosti (osetljivosti) na polen ambrozije varira od zemlje do zemlje, a manifestacije alergije su različite, od rinitisa, astme i alergijskog konjunktivitisa do kožnih simptoma.

Alergijski rinitis je najčešća manifestacija alergije na ambroziju i globalni je zdravstveni problem koji pogađa oko 40% svetske populacije, od čega je 10-15% dece. Simptomi su: kijavica, sekrecija iz nosa (rinoreja), zapušenost nosa. Neadekvatno ili nedovoljno lečen alergijski rinitis se razvija u alergijsku astmu.

Alergijski konjunktivitis se manifestuje suzenjem i crvenilom očiju, otokom i, vremenom, zadebljanjem vodene linije. U najvećem broju slučajeva alergijski rinitis i konjunktivitis se javljaju udruženo kao rinokonjunktivitis.

Alergijska astma je sezonska. Javlja se u vreme cvetanja ambrozije, tj. U periodu izloženosti polenu ambrozije.

Simptomi su:

  • kašalj,
  • otežano disanje,
  • osećaj nedostatka vazduha,
  • gušenje,
  • zamaranje pri manjim fizičkim naporima nego uobičajeno.

Alergijski dermatitis – kontaktni dermatitis – se razvija kod preosetljivih osoba nakon direktnog kontakta sa alergenima. Manifestuje se kožnim promenama u vidu crvenila na mestu kontakta, sitnim papulicama koje izgledaju kao niske bradavice i sitnim plikovima. Ukoliko osoba u dužem vremenskom periodu iznova dolazi u kontakt sa polenom ambrozije može razviti hronični hiperkeratotični ekcem.

Dijagnoza alergije na ambroziju se postavlja na osnovu: anamneze, kliničke slike, fizikalnog pregleda, laboratorijskih analiza, kožnih proba. Klinička slika je gore opisana, a u krvnoj slici dolazi do skoka eozinofila. Može se odrediti i nivo imunoglobulina E, ukupnih ili specifičnih, gdje se kod alergičnih osoba očekuje porast titra istih. Kožne probe, popularno alergo-testovi, su pokazatelji preosetljivosti na različite alergene, između ostalog i na alergene ambrozije. Ono što je važno napomenuti je da se ovi testovi ne rade dok je pacijent pod terapijom, niti ukoliko pacijent ima dermografizam.

Lečenje se sprovodi H1-antihistaminicima, kortikosteroidima (lokalno ili sistemski), kao i imunološkom terapijom. Može se sprovoditi i postepena desenzibilizacija u visoko specijalizovanim ustanovama. Koji vid terapije će se primenjivati, odlučuje lekar na osnovu intenziteta, dužine trajanja simptoma, komorbiditeta (ostalih oboljenja pacijenta), profesije i načina života pacijenta.

Prevencija je ne manje važna. Izbegavanje ekspozicije (izloženosti) alergenima, kao i preventivna terapija antihistaminicima mogu značajno da umanje tegobe, a neretko i da ih spreče.

Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, DokTok stručnjaci su dostupni za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas.

Takođe pročitajte

Mentalno zdravlje od A do Š: Kako odabrati pravog psihoterapeuta?

Za Koga si? Varate se. Ovo nije pitanje za navijače, niti za bilo kakvu polarizaciju …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.