ponedeljak , 25 januara 2021

Aleksin zakon – da se tragedija nikada više ne ponovi

Aleksa Janković iz Niša je 10. maja 2011. godine izvršio samoubistvo nakon osmomesečnog brutalnog nasilja sedmoro vršnjaka nad njim. Da se ovakva tragedija ne bi ponovila napisan je nacrt Aleksinog zakona – set zakona koji će strože kazniti nasilnike i one koji nasilje zataškavaju ali nije usvojen kao poseban zakon već u okviru Zakona o obrazovanju.

Nacrt nosi Aleksino ime na predlog autorke Dragane Ćorić, docentkinje na Pravnom fakultetu u Novom Sadu.

Aleksa je 10. maja 2011. godine izvršio samoubistvo nakon osmomesečnog brutalnog nasilja sedmoro vršnjaka nad njim, tokom kojeg je između ostalog završavao sa potresom mozga, nogom u gipsu i psihijatrijskom dijagnozom „postraumatski sindrom“. Škola nije preduzela zakonom obavezne mere za zaustavljanje nasilja ili su one bile neadekvatne, zbog čega je i sudski kažnjena.

Suština ovog normativnog predloga jeste da se njime predviđa kazneno vaspitna mera za učenika koji je počinio nasilje i to isključenje iz škole na period od pet do 30 dana a da za to vreme sa njima rade stručne službe (psiholozi i pedagozi). Druga mera je potpisivanje ugovora o ponašanju sa nastavnicima, direktorom, roditeljima, gde bi se učenik obavezao na popravljanje svog ponašanja, pojašnjava nam advokatica Jelena Cakić suštinu ovih zakonskih mera.

“Treća je postojanje mera za nesavesne nastavnike ili članove stručnih službi koji bi trebalo da prepoznaju nasilje u školama a to je gubljenje licence i praktično udaljenje iz ustanova prosvete. Inače, glavne zamerke ovom predlogu su bile da predviđene sankcije nisu u skladu sa konvencijom o pravima deteta, odnosno da su prestroge, a bilo je i otpora kada je u pitanju sankcionisanje odgovornih lica, dodaje naša sagovornica i navodi da je ove godine došlo do usvajanja normativnih mera kroz više akata a pre svega kroz Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Uveden  je  vaspitni i vaspitno-disciplinski postupak , koji se vodi protiv učenika koji počini zabranjene akte, mogućnost izricanja sankcija , a pre svega toga obavezan rad stručnih službi sa detetom, u smislu promene ponašanja. Takođe je uvedena obaveza prijavljivanja nasilja nadležnim organima od  strane nastavnika i  organa škole. Kao zaštita od toga da ustanova ne odreaguje adekvatno na prijavu nasilja, (što je upravo i bio slučaj sa dečakom Aleksom), uvedena je mogućnost obraćanja roditelja, učenika i svakog lica koje je prijavilo problem direktno ministru prosvete. Zanimljivo je da predlog da se prosvetnom radniku oduzme licenca u slučaju neprijavljivanja /neadekvatnog postupanja kada učenik trpi nasilje, nije uvršćen u izmene. Licenca može biti oduzeta tek kada , po slovu zakona , postoji  sudska  pravosnažna  odluka kojom je utvrđena zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa zbog povrede zabrane zlostavljanja i zanemarivanja, a oduzimanje licence je privremeno, na rok od 5 godina.

Izmenama se povezuje delovanje roditelja, škole i stručnih službi, u svrhu prevencije ali i sankcionisanja nasilja.

“Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Statovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.”

Takođe pročitajte

AB KOP – putevi prohodni, dežurstva i dalje na snazi

Preduzeće AB KOP iz Vlasotinca angažovano na poslovima zimskog održavanja puteva u leskovačkoj i vlasotinačkoj …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.