Sana Beauty
Povezane vesti
Ljiljana Simonović iz sela Dubnica kod Vranja, vlasnica Radnje za preradu voća i povrća “Aleksandar 51” od ove sezone će praviti ajvar i kompletnu zimnicu na koju smo navikli, bez konzervansa i aditiva. Sve proizvode će, kako kaže, moći da jedu deca u svakom trenutku. Suprug, sin i snaja podržali su njenu ideju i uključuju se u posao, a porodica je uvek važna karika uspeha.
“Radila sam u “Jumku”, zatim u “Koštani”, pa kod jednog, drugog, trećeg privatnika i shvatila sam da sa svoje 53 godine nisam više za privatnika. Želela sam da počnem posao koji mogu da radim kod kuće. U medijima se stalno priča o tome da je perspektiva naše zemlje u preradi voća i povrća. Tako sam se odlučila za posao koji znam i radim od malena. Potpuno sam sigurna u njega i smatram da ću da napredujem na taj način – samouvereno priča.
“Konkurisala sam kod Nacionalne službe zapošljavanja za sredstva za samozapošljavanje u iznosu od nekih 160.000 dinara. Nisam prošla jer sam kao delatnost stavila trgovinu, a ona nije imala prioritet. Pravnik je nas, koji nismo prošli, uputio na druge organizacije i vidove finansiranja. Tako sam ja saznala da su u toku četiri javna poziva stranih organizacija i kod svih sam konkurisala. Prošla sam na dva mesta: kod USAID-a i HELP-a – priča u jednom dahu Ljiljana, sigurna u uspeh svoje zamisli.
Dodaje da jedva čeka da krene sezona, a njena energija deluje prosto zarazno. Mesta optimizmu ima itekako jer je dobila opremu u vrednosti od oko 7500 dolara da započne svoj posao.
“Dobila sam sve što sam tražila: pet zamrzivača, pet šporeta, aspirator, dva električna šporeta, frižider, 19 lonaca, 20 velikih šerpi, četiri seckalice, 10 mašina za mlevenje mesa koje se koriste i za mlevenje paprike i tri kazana od rostfaja. Kvalitet je odličan. Samo da dođe jun i da počnemo da radimo, a sa ovom opremom imaću gde da skladištim papriku i da, recimo, usred zime isporučim ajvar dva dana od narudžbine – objašnjava Ljiljana zašto joj je, između ostalog, bila potrebna sva ova oprema.
Pomoć pri konkurisanju kod USAID-ovog Projekta podrške privatnom sektoru u južnoj i jugozapadnoj Srbiji Ljilja je pronašla u Centru za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga.
“Ljiljana je iskoristila znanje kojim raspolaže i potencijale mesta u kome živi. Jednostavno se osvrnula oko sebe i videla šta je ono što hoće, može i zna. U svakom trenutku je bila potpuno sigurna u ono što želi da radi – kaže menadžer projekata u Centru za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga Jelena Pavlović.
Ona dodaje da u ovakvim situacijama nije najvažnije da ideja bude originalna već da bude ostvarljiva, kakva je, na primer, bila Ljiljanina. A Ljiljana naglašava da je u ovoj organizaciji osim finansijske podrške, dobila i onu nefinansijsku, u vidu raznih obuka koje joj koriste u poslovanju.
“Ako krene moj posao, to će biti dobro i za moje selo. Ovde ćemo da vršimo otkup voća i povrća,ljudi će, umesto da idu na pijacu, moći kod nas da donesu robu na siguran otkup, a i mi ćemo biti sigurniji. Sirovina je svuda u okruženju. Ovde svi sade nešto. Čak ćemo s nekim ljudima i da dogovaramo šta će i koliko zasaditi, a mi ćemo otkupiti i obavezaćemo se ugovorom – ređa Ljiljana jedan za drugim svoje planove čija realizacija počinje ovih dana sa setvom paprike.
