subota , 8 avgusta 2020

Ako je grip nije lav!

Grip se javlja sezonski u hladno doba godine, što znači da se na severnoj Zemljinoj polulopti javlja od januara do marta, a na južnoj od juna do avgusta. Uzročnike svetom raznose putnici koji mogu oboleti s jačim ili slabijim simptomima. Najveći svetski putnici koji raznose viruse gripe ipak nisu ljudi – to su ptice selice i upravo su one glavni “krivci” za promenu virusa gripa.

Kada ljudi prebole grip, stiču otpornost (imunitet), baš kao i na većina drugih uzročnika bolesti, te pri sledećem kontaktu s istim uzročnikom više neće oboleti.

Međutim, pošto se virusi gripa stalno menjaju, ljudi svake godine dolaze u kontakt s “novim” virusom. On se malo razlikuje od onoga koji je izazivao bolest prošle godine, i na kojega su ljudi stekli imunitet bilo nakon obolevanja bilo nakon vakcinacije. To je glavni razlog zašto se od gripa može oboliti svake godine i zašto se protiv gripa moramo vakciinisatii svake godine. Na sreću, ove promene virusa su vrlo male i ljudi ih dobro podnose. Međutim, ako se dogodi veća promena virusa i nastane novi podtip, onda imunitet od ranijeg gripa i vakcinacije više neće biti dovoljno jak. U takvim slučajevima dolazilo je do pojave teškog obolevanja i širenja gripa po svim kontinentima zato jer ljudi nisu bili dovoljno otporni na taj “novi” virus.

Put prenosa

Virusi gripa i uzročnici ostalih respiratornih infekcija prenose se vazduhom, odnosno aerosolom ili kapljicama koje nastaju prilikom disanja, kijanja, kašljanja ili govora bolesne osobe ili osobe koja nosi uzročnik zarazne bolesti. Virus se može preneti i kontaktom – kada kapljice ili sekret iz nosa ili grla dođu na ruke pa se virus dodirom prenosi na lice, nos i usta.

Preventivne mere

Budući da se grip prenosi kapljičnim putem i respiratornim sekretima zaraženih osoba, vrlo je teško nedovoljno imunu osobu zaštititi se od virusa, pogotovo ako je u kontaktu s ljudima u javnom prevozu, školi ili na poslu. Najbolja zaštita od gripa je vakcinacija.

Opšte mere higijene, su najpre higijena nosa i pranje ruku, znatno pomažu u sprečavanju zaraze virusom gripa.

  • Dok kijate ili kašljete, prekrijte usta i nos papirnom maramicom za jednokratnu upotrebu te je odmah bacite u korpu za otpadkee. Ako pri ruci nemate maramice, bolje je usta i nos prekriti podlakticom nego dlanom.
  • Perite ruke često sapunom i tekućom vodom, posebno pre jela i posle kijanja, kašljanja ili izduvavanja. Izbegavajte dodirivati lice – oči, nos i usta neopranim rukama.
  • Provetravajte prostorije u kojima boravite jer se grip prenosi kapljičnim putem, a koncentracija kapljica u vazduhu može biti veća zbog zatvorenih prozora. To i jest objašnjenje sezonskog javljanja respiratornih infekcija koje se prenose vazduhom.
  • U prevenciji gripa može pomoći održavanje dobre kondicije, zdrav stil života i jačanje otpornosti organizma.

Vitamin C, cink i različiti biljni preparatii koji navodno štite od gripa nisu specifična zaštita od gripa. Organizam će biti najotporniji uz pravilnuishranu, redovnu telesnu aktivnost, izbegavanje cigareta, alkohola i stresa sa dovoljno odmora.

Vakcinacija

Vakcinacija se preporučuje starijima od 65 godina, svima koji imaju hronične bolesti (plućne, srčane, bubrežne, jetrene, metaboličke) i u kojima grip može prouzrokovatii pogoršanje osnovne bolesti, svima sa smanjenim obrambenim sistemom (npr. obolelima od malignih bolesti ili onima na terapiji hemostaticima, kortikosteroidima), u kojih je povećan rizik od nastanka komplikacija gripa. Vakcinaco se preporučuje i deci s hroničnim bolestima, posebno zdravstvenim radnicima i onima koji brinu o bolesnicima.

Zaštita se postiže 15-ak dana nakon vakcinacijea te je najbolje obaviti u jesen, pre početka sezone gripa. Vakcinisati se može i u sezoni gripa, iako možda neki neće na vreme steći dovoljnu zaštitu, no valja pokušati. I vakcinisana osoba može se razboleti od gripa, no bolest je tada znatno slabijeg intenziteta i manja je mogućnost nastanka komplikacija.

Vakcina protiv gripa sadrži inaktivirane (mrtve) i fragmentirane viruse

Kontraindikacije za vakcinisanje su teške alergijske reakcije na jaja ili neku komponentu vakcina. Oni koji imaju tešku akutnu bolest trebaju se savetovati s lekarom o vakcinaciji.

Ako se razbolite…

Simptomi gripa su visoka temperatura, drhtavica, bolovi u mišićima i zglobovima, malaksalost, a u dece neretko i mučnina, odnosno povraćanje. Mogu se javiti kašalj i šmrcanje, simptomi inače izraženiji kod prehlade.

Ako se razbolite, ostanite kod kuće i ograničite kontakt sa drugima dok imate simptome. Grip je najbolje preležati, dati organizmu priliku da se oporavi i ujedno ne prenositi virus na druge! Primereno mirovanje, dovoljno tople tečnostie, najbolje čaj s medom ili supa, pravilna ishrana i opšte zdrav stil života ključni su za oporavak od gripa. Ako se potpuno ne oporavite, možete produžiti trajanje bolesti ili izazvati komplikacije (npr. upala uha, upala pluća, dehidracija, pogoršanje osnovne bolesti).

Uzimanje preparata protiv povišene temperature i bolova pomaže protiv simptoma, no treba paziti da se uzimaju bez uputa lekara. Deci se smejuu davati samo preparati koji su izričiti za njihov uzrast. Grip obično prolazi nakon sedam dana. Zapazite li da se ne oporavljate (npr. danima ne možete sniziti telesnu temperaturu) ili vam se stanje pogoršava, npr. imate teškoće s disanjem, gutanjem i slično, obvezno se obratite lekaru.

Antibiotici ne leče grip i prehladu

Grip kao i prehladu uzrokuju virusi, a ne bakterije. Antibiotici ne uništavaju viruse te ih nemojte uzimati na svoju ruku. Bude li bakterijskih komplikacija (npr. upala pluća), lekar će vam propisati antibiotik.

Dr Vanja Ilić, Centar za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Leskovac

Takođe pročitajte

DokTok – Sa doktorima na onlajn

DokTok – prva onlajn platforma za stručne zdravstvene konsultacije počela je sa radom u ponedeljak, …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.