10 važnih saveta stručnjaka za prevenciju raka dojke

Svake godine 20.marta se obeležava Nacionalni dan borbe protiv raka dojke. U to ime u tekstu u nastavku ćete imaćete priliku da od specijaliste za opštu hirurgiju dr Miloša Počekovca saznate sve što je potrebno prevenciju ovog često zastupljenog oboljenja.

1. Koliko često je važno i neophodno raditi samopreglede dojki?

Samopregled dojki se radi jednom mesečno u periodu između 5. i 12. dana od poslednjeg dana menstruacije kada su dojke hormonski „mirne“ tj. kada je najmanja osetljivost dojki. Kod žena koji nemaju ciklus savetujemo da izaberu jedan dan u mesecu za samopregled dojki. Potrebno je opipavati sve regije dojke i pazušnu jamu. Ukoliko primetite iscedak iz bradavice, kuglicu ili bilo kakvu drugu promenu obavezno se javite lekaru koji se bavi problemima sa dojkom. Samopregled nije zamena za ultrazvuk ili mamografiju.

2. Pored samopregleda koji su još važni pregledi koje svaka žena treba da uradi i koliko često?

Kada žena napuni 30 godina potrebno je jednom godišnje da uradi ultrazvuk dojki, a preko 40. godine jednom u dve godine mamografiju. Sasvim male promene na dojkama nije moguće opipati samopregledom niti je moguće iskusan hirurg da primeti, tako da je važno da se urade radiološki pregledi.

3. Šta je potrebno uraditi kada se primete promene na dojci/dojkama?

Većina promena na dojkama su benigne – dobroćudne prirode. Ukoliko žena primeti bilo kakvu promenu na dojkama potrebno je da se odmah javi lekaru koji se bavi problemima sa dojkama. Hirurg obavlja klinički pregled dojki, a potom upućuje radiologu radi dalje dijagnostike.

4. Šta su ciste dojke i da li su opasne? Kada je potrebna intervencija kod istih?

Ciste dojke su najčešće benigne – dobroćudne promene na dojkama. To su okrugle kesice ispunjene tečnošću. Postoje proste ciste kada u samom zidu cisti ne postoje nikakve promene. One nikada ne prelaze u maligno stanje. Javljaju se posle 30. godine. Ukoliko narastu preko 2cm i ukolliko su bolno osetljive potrebno je kratkom intervencijom uradit tzv. punkciju i izvaditi tečnost. Ukoliko u samom zidu ciste postoje još neka čvrsta promena (retko se dešava), onda je potrebna iglena biopsija u lokalnoj anesteziji ili kompletno hirurški izvaditi promenu.

5. Koji faktori rizika za nastanak karcinoma dojke?

Ženski pol, starost – mnoge žene sa karcinom dojke imaju preko 50 godina, ali i mlađe (u manjem procentu slučajeva) mogu da dobiju karcinom dojke, pozitivna porodična anamneza (majka, sestre), genetska mutacija (BRCA1 ili BRCA2), nedojenje, nerađanje ili kasna prva trudnoćaa nakon 30. godine, alkohol, ali mnoge žene imaju neke od faktora rizika i ne oboljevaju od karcinoma dojke.

6. Koji su simptomi karcinoma dojke?

Među prvim simptomima koja žena primeti jeste okrugla čvrsta promena, čvor ili masa u dojci. Mada to nije jedini znak. Krvav iscedak ili bezbojan, naglo nastala asimetrija dojke, zadebljanje tkiva dojke koje ranije nije bilo, iznenadna uvučenost jedne ili obe bradavice, promene ili perutanje na koži, kao kora od pomorandži ili uvlačenje jednog dela kože, otok.

U početnom stadijumu karcinom dojke je neopipljiv i zato su preporuke da se obavljaju redovni radiološki i klinički pregledi kada možemo da otkrijemo male promene, hirurški otklonimo tumor, bez otklanjana cele dojke.

7. Šta su fibroadenomi i da li su opasni?

Fibroadenomi kao i ciste na dojkama spadaju u najčešća benigna oboljenja dojke. Fibro-vezivno tkivo, adenom-žlezdano tkivo, što znači da su fibroadenomi sastavljeni od žlezdanog i vezinog tkiva. Obično se javljaju između 15. i 25. godine života, mada mogu i u kasnijem dobu da se jave, ali ređe. Veličine su od 1-3cm, ponekad mogu da se uvećaju u trudnoći, ali da se smanje nakon 50. godine. Tačan uzrok nastanka je nepoznat ali se pretpostavlja da nastaju usled dejstva estrogena.

Vrlo retko mogu da pređu u maligno stanje 0,1-0,3%.

Preporuke su da se hirurški otklanjaju kada narastu preko 2cm, kada neko u porodici već ima karcinom dojke, kada su bolno osetljivi ili kada na redovnim ultrazvučnim pregledima menjaju oblik I veličinu.

8. Kada treba uraditi prvu mamografiju i da li je to bezbedan pregled?

Dojke su sastavljene od žlezdanog tkiva koga ima najviše u mlađem životnom dobu ispod 40. godine i takvo žlezdano tkivo se najbolje kontroliše ultrazvučnim pregledima. Međutim u kasnijem životnom dobu preko 40. godine, žlezdano tkivo postepeno prelazi u masno tkivo koje se najbolje vizualizuje mamografom. Tako da se mamografija preporučuje preko 40. godine I to na svake 2 godine.

Mamografija je bezbedna metoda.

9. Da li je genetički skrining jedan od načina prevencije kancera dojke?

Postoje više faktora rizika za nastanak karcinoma dojke. U oko 10-15% slučajeva moguće je nastanak karcinoma dojke zbog mutacija na tzv. BRCA1 i BRCA2 genima za karcinom dojke.Kod osoba koje imaju pozitivne gene, a nisu obolele od karcinoma dojke savetuje se “pojačani” skrining tj. radiološko praćenje, hiruršku proceduru u vidu profilaktičke mastektomije ili hemoprevencije.

10. Da li i na koji način žena, unapređenjem životnih navika može uticati da spreči obolevanje od raka dojke?

Uzrok nastanka karcinoma dojke je i dalje nepoznat. Stručnjaci misle da su najverovatniji uzročnici promene u genetskom sastavu, načinu života i okruženje u kome živimo. Preporuke su osim samopregleda, radiološkog praćenja, redovna fizička aktivnost, mediteranska ishrana bogata ribom, maslinovim uljem, orašastim plodovima, mahunarki, voćem I povrćem. Izbegavanje hormonske terapije i alkohola.

Ukoliko vam je potrebna konsultacija na ovu ili neku drugu temu putem DokTok platforme, odaberite lekara ili stručnjaka mentalne podrške i zakažite svoju konsultaciju putem linka.

 

Autor:Miloš Počekovac Specijalista opšte hirurgije

Takođe pročitajte

7 saveta za zdraviji život u čast Svetskom danu zdravlja

Svetski dan zdravlja, koji se svake godine obeležava 7. aprila, predstavlja značajan datum u globalnom …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.