utorak , decembar 11 2018
Početna / AGRO / VITOMIR IGIĆ – jedan čovek, ceo institut

VITOMIR IGIĆ – jedan čovek, ceo institut

Donji Matejevac je geografski daleko od Mediterana, čak nemaju ni istu klimu ali je penzioner Vitomit Igić (70) uspeo da ih približi zahvanjujući uzgoju pistaćija. Kao vrsta oraha uspevaju u Aziji a najviše se gaje na grčkom ostrvu Krit da bi se sada i ovo selo nadomak Niša moglo upisati po rodu ovog dosta traženog i skupog voća. Pistaći nije jedino voće koje je Vitomir uspeo da „pripitomi“ a pored egzotičnih vrsta stalo mu je da sačuva domaće stare sorte koje su pred nestajanjem.
Da bi zaštitio sve sorte koje je za 40 godina u voćarstvu uspeo da odgaji trebalo bi mu nekoliko života. Naime, procedure su komplikovane i spore tako da je na zaštiti nove sorte kajsije „buda“ potrošio 12 godina a možda bi morao i više da mu nije pomogao prof.dr Zoran Keserović.
„Nisam nikakav čarobnjak ali je moj uzor Don Kihot i zato se ja sve ove godine brim protiv vetrenjača. Nemam ni formalno obrazovanje iz voćarstva jer sam se čitav radni vek bavio transportom, ali umem da posmatram biljku. Pa rođen sam u vinogradu i normalno je da osećam vinograde i voćnjake kao svoj dom, priča Vitomir kome na vitalnošću mogu pozavideti i duplo mlađi. „Glad“ da stvara nove sorte ga ne napušta samo se ponekad razočara. Da bi dobio plodove pistaćija trebalo mu je osam godina.
Ne mogu ja sa svojih sedam decenija da „glumim“ institut jer svaka sorta traži vreme, pažnju i znanje. Moje iskustvo je dragoceno i šteta bi bilo da se ne iskoristi sve što sam stvorio. Sadnice ne prodajem na tržištu već ih uzgajam na četiri hekatara svojih voćnjaka ili poklanjam prijateljima, veli Vitomir koji je pored kajsije uspeo da kalemi divlje kruške koje daju poseban šmek rakiji. Obično se misli da su to „oskoruše“ koje jesu zdrave i gotovo nejestive ali greše. Vitine divlje kruške su slađe od kalemljenih i jedan plod bude težak do 160 grama.
Ponosan sam na vinogardarske breskve po kojima je ovaj kraj nekada bio poznat. Obraživalo se 2400 hektara pod vinogradima a sada jedva 12 pa možete zamisliti koliko je tih stabala bilo. Te breskve su posebne jer su ukusnije od „običnih“ i što je još važnije nisu joj potrebne hemikalije jer je otporna na bolesti. Uglavnom, sve te stare sorte ne samo krušaka i breski već i jabuka ko što su „kožara“, „kolačara“, „šumatovka“ su dragocene jer se ne prskaju i imaju pravi i već zaboravljeni ukus voća, otkriva nam Vitomir koji je tragajući da novih sortama slučajno otkrio novu vrstu, vinogardarsku breskvu koja umesto koštice ima badem.
„To bi neupućenima moglo zvučati kao čudo prirode a ustvari se radi o tome da je u ovom kraju nekada bilo puno badema. Kada su vinogradi zapušteni breskve su se same rasejavale a „čudo“ se desilo u blizini gde je bilo badema. Stalno sam tragao za samoniklim izdancima koje je lakše kalemiti nego čekati da iz koštice nikne izdanak i tako sam primetio da se neki izdanci breskvi razlikuju od drugih. Pustio sam da porastu i tako smo dobili jedinstvenu sortu, dva u jedan, i breskva i badem, ponosan je Vitomir na svoju strpljivost i upornost.

Vitomir nije sujetan čovek je jer je kajsiju nazvao po svom tastu Budimiru Rašiću.
Izuzetno otporna na bolesti i mraz a ukusna i rodna, nije nalik nijednoj sorti za koju sam znao da postoji. Uz pomoć profesora Keserovića uspeli smo da je zaštitimo kao novu a kako se ona našla u dvorištu mog tasta to niko ne ume da objasni, kaže Vitomir koji je spreman da ode i preko granice da bi doneo jednu grančicu, kalem od koje nastaje novo stablo.
Iz bugarskog sela Crvena Jabuka doneli smo istoimenu sortu jabuka čije je meso crveno a ne samo kora. U selu je preživelo samo jedno stablo i od njega sam napravio kaleme.“

Takođe pročitajte

Zašto niste uvek siti nakon jela? Dijetetičar ima odgovor

U većini slučajeva, cilj unosa hrane je da budemo manje gladni – ili, u idealnom …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.