Sana Beauty
Povezane vesti
Prosveta i ručni rad, dve su velike ljubavi nastavnice Jagodinke Stanojević (80) koja je generacije vlasotinačkih osnovaca učila lepom i pravilnom govoru i pisanju. 
Zaslužene penzionerske dana provodi pognuta nad ručnim radom koji i u devetoj deceniji radi bez pomagala za vid. Njen dom ušuškan rukotvorinama odiše toplinom a neki predmeti prosto nemaju cenu jer su u njima utkani sati rada.
Vilerovi goblemi, nekada veoma cenjenji, nastavnici Jagodinki posebno su dragi. Ipak, ne želi da bude sebična već hoće da jedan pokloni za lečenje dece obolele od raka. I sama se pre 20 godina suočila sam ovom bolešću ali je uspela da je pobedi. Na poslednjoj kontroli pre par meseci lekari su joj rekli da nema potrebe da dolazi jer je i zvanično izlečena.
„Knjige i ručni rad su najbolja terapija jer kada čovek uposli um i ruke onda nema vremena da razmišlja o sumornim predviđanjima. Šta nas čeka na sledećoj stranici knjige ili kako će izgledati rad na platnu jedino je što vas preokupira, priznaje nastavnica koja je ručnim radom počela da se bavi odmah nakon diplomiranja daleke 1963.godine. Prvi Vilerov goblem uradila je 1978.godine i to jedan od najtežih „Tajnu večeru“. Seća se da je platno i konce platila tadašnjih 200 maraka. Vilerovi se rade samo određenim koncima,na određenom platnu po šemama. Sitniji su, teži za rad, imaju više boja i što je najvažnije oni podsećaju na pravu sliku, verno predstavljaju neki motiv, kao recimo fotografija.
„Radila sam ih za svoju dušu, nikad ništa nisam prodala a puno sam poklonila. Neke sam radila po godinu dana a imam i radove koje radim već 20 godina. Počnem pa naletim na nešto zanimljivije, ostavim, pa se vratim. Za mene je ručni rad opuštanje i istraživanje kako će izgledati ono što radim, hoću li uspeti da prenesem tu lepotu.Skoro svaki ima od 70 do 100 različite boje konca, kaže nastavnica koja pomalo zamera što smo se odrekli ručnog rada.
„Više niko za to ne mari. Žale mi se moje ispisnice da snahe i ćerke to ne cene. I to što imaju neće da čuvaju a kamoli da se interesuju da nauče. Primat je uzeo kućni tekstil koji se ne pegla i neke rogoze. Uvek radim na „Milkinom platnu“ a ono što se više pere to je lepše, otkriva nam ona.
Bravo! MOja draga kolegenice, ovo za mene nije iznenadjenje. Puno se radujem sto te je magazin otkrio.