sreda , februar 21 2018
Action Coin
Početna / DOŽIVETI STOTU / SAŠA MITROVIĆ – Beskrajno volim nebo
foto Aero klub Saša Mitrović

SAŠA MITROVIĆ – Beskrajno volim nebo

Na početku leskovačke ulice, koja nosi ime pilota Saše Mitrovića, koji je 1990. godine poginuo tokom obučavanja mladih pilota na beogradskom aerodromu „Lisičji jarak”, otkrivena je tabla sa njegovim likom.

Inicijativu da se i na ovaj način sačuva uspomena na tragično preminulog pilota pokrenuo je novinar i publicista Miodrag Andrejević, autor romana „Mitrovići, nebeski sanjari”.

„Osećam obavezu da pomenem ljude koji su oberučke podržali inicijativu da se uspomena na Sašu Mitrovića (1961–1990), junaka mog romana „Mitrovići, nebeski sanjari”, sačuva i tako što će se na početku ulice u Leskovcu koja nosi njegovo ime postaviti tabla sa njegovim likom. Kada sam to predložio Vazduhoplovnom savezu Srbije, u Beogradu, 2. novembra 2016. godine, prvi je pružio podršku pilot Nenad Isaković, kapetan aviona „Er Srbije” koji je iz Brazila, sa Svetskog prvenstva, dovezao srpske reprezentativce. Podršku je dao i Nijaz Delić koji je sa Sašom radio u kontroli letenja na aerodromu „Pleso” u Zagrebu, potom, potpukovnik Bogdan Tesla, nastavnik Vojne vazduhoplovne akademije u Zadru, inače iz familije Nikole Tesle, Ivan Mavrović iz Zaječara, Zoran Modli, čuveni pilot, novinar i publicista i brojni drugi piloti – naglašava Andrejević za naš list.

„Vaš trud se isplatio. Neka vječno ostane uspomena na mog prijatelja, dobrog čovjeka i pilota Sašu Mitrovića. Pozdrav vama i familiji Mitrović – poručio je Nijaz Delić iz Zagreba.

Leskovačka letačka porodica Mitrović je obučila mnogobrojne jedriličare, padobrance i pilote, od kojih su neki u vrhu vojnog i civilnog vazduhoplovstva.

„Ja znam da nisam galeb Džonatan, ali ipak postoji samo jedno nebo, beskrajno plavo, predivno. Postoji samo jedna ljubav i postojim ja. A ja beskrajno volim nebo, volim sunce, tišinu oluje i buku samoće. Ja hodam po ivici i znam da kada me moja ljubav izda, biće to poslednji put za nju, ali i za mene.

Ovo su proročanske reči Saše Mitrovića, najmlađeg u letačkoj porodici Mitrović, talentovanog i uspešnog pilota, koji je stradao u 29. godini, 4. novembra 1990. na beogradskom aerodromu „Lisičji jarak”. Ljubav prema avionima i letenju na njega i stariju sestru Svetlanu preneo je otac Siniša Mitrović, utemeljivač vazduhoplovnog sporta u Leskovcu.

Siniša je virusom letenja „zarazio” svoju decu koja su u neobičnom tandemu na takmičenjima osvajala najviše nagrade širom zemlje. Saša je posle velikih uspeha odleteo u legendu, a Svetlana je među prvim ženama u Srbiji dobila čin potporučnika-pilota Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane. Pored ulice, ime Saše Mitrovića nosi i leskovački aeroklub.

PIŠE Milan Momčilović

 

Takođe pročitajte

7 stvari koje su me najviše iznenadile u Indiji

Doživljaj neverovatne i posve neobične Indije u kojoj se govori preko 1000 jezika i koja …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *