nedelja , jul 22 2018
Početna / KATEDRA / Putopis jedne gimnazijalke – Vlasotince u Italiji

Putopis jedne gimnazijalke – Vlasotince u Italiji

Grupa ambicioznih vlasotinačkih gimnazijalaca širokog vidika i dubokog duha, pod vođstvom svoje jos ambicioznije profesorke i kosmopolite Biljane Pipovic, otišla da poseti Italiju a svoje utiske prenosi nam Lana Smiljković.

italija-uceniciDaleko na jugoistoku Srbije, na obalama reke Vlasine, smešten je maleni, lep gradić Vlasotince. Njegovi meštani sa svojim skromnim željama spokojno i mirno provode svoje vreme u tom živopisnom gradiću okruženom brdima koji izgleda kao da je zaspao u svojoj jednoličnoj svakodnevici zaboravljen od ostalog sveta.

Ali mladi naraštaji, sve više žele da zakorače iz ove malene varoši i kroče u Evropu, u svet… Da zagaze na tlo drugih kultura i naroda, da vide običaje i navike ljudi sa drugih podneblja, da čuju govor drugih naroda i progovore na njihovim jezicima, da razmene iskustva, da osete ritam življenja drugih civilizacija, da čuju njihovu muziku, nauče njihove igre i plesove, da osete boje i ukuse drugih kuhinja, da upoznaju njihovu drevnu arhitekturu i istoriju nastanka tih civilizacija.

Tako je jedna grupa ambicioznih gimnazijalaca širokog vidika i dubokog duha, pod vođstvom svoje jos ambicioznije profesorke i kosmopolite Biljane Pipovic, otišla da poseti Italiju.italija
Putovanje nije bilo nimalo kratko, ali je naš sedmodnevni boravak bio vredan svakog predjenog kilometra. Bilo je zanimljivo putovati sa svojim drugovima i drugaricama, svojom omiljenom profesorkom, i u sigurnim rukama vozača i profesionalca, gospodina Dragana Sigme i njegovog suvozača.

Put nas je vodio preko nekadašnjih jugoslovenskih republika Hrvatske i Slovenije, bez dužih zadržavanja na granicama. Ušavši u Italiju, vozili smo se putevima živopisnih ravnica, preko Padove, Bolonje, i nastavili dalje ka jugu sve do Ankone, koja se, poput neke srednjevekovne carice, rasprostrla na obali Jadranskog mora…

italija-moreNaše krajnje odredište bio je mali, miran gradic koji kao da je zastao u nekom neobjašnjivom vanvremenskom spokojstvu i tišini… udaljen od urbane gradske vreve. Veoma mi se dopao taj mirni duh koji je vladao ulicama Falkonare. Osećala sam se kao da sam se vratila unazad kroz vekove u neko mirno vreme iz daleke istorije. Naročito kad bismo išli da posećujemo okolna mesta sa svim svojim velelepnim istorijskim gradjevinama i zdanjima, sa lepim crkvama, kamenim zidinama i popločanim uskim ulicama… Prosto, kao da sam mogla da osetim kako se živelo u vreme starih Rimljana…italija-zvonik

S obzirom na to da imamo vrsnog profesora latinskog jezika Jovana Tasica, koji nas je odlično naučio latinskom jeziku i upoznao kroz mnoge priče s načinom življenja drevnih Rimljana, prizivala sam u sećanje slike iz tog doba, ljude obučene u rimske toge, velike fontane i okupljanje naroda na trgovima, velike gozbe vladara, a sa druge strane skroman život seljana i robova. Jedan od takvih starinskih gradova koji smo posetili je bio Askoli Pićeno, kao i njemu slični Fano, Senigalia sa veličanstvenim zamkom Rokom Rovereskom, Torete, te Portonovo čije obale zapljuskuje kristalno čista voda Jadrana.

italija-svetonikAli uz sve te reminescencije i evokacije davnih prošlih vremena, postojalo je nešto što je bilo jako stvarno, opipljivo, i prisutno u sadašnjosti. To su bili vrhunski ukusi i mirisi Italijanskih peciva koji su dopirali iz obližnjih pekara… Put nas je odveo do jedne od najstarijih porodičnih pekara u region Marke gde smo svi mogli da zadovoljimo čulo vida, ukusa i mirisa. Sam pogled na peciva obećavao je nezaboravno iskustvo – nešto što dosad nismo okusili… a tako je i bilo… naši ljubazni domaćini, proizvođači tog istog slasnog peciva, nesebično su nam nudili na poslužavnicima svoje raznovrsne proizvode. Te mirise i ukuse nosiću još dugo sa sobom u sećanju i naravno pokušati da iste umesim u svojoj kuhinji, a to je još jedna od čari putovanja – razmena iskustava u kuhinji.

Još jedna fabrika na našoj maršuti je bila kompanija Duna koja proizvodi ortopedsku obuću i koja je generalni sponzor Paraolimpijskih igara. Ali svakako za nas najvažnije od svega u toj razmeni iskustava su bile naše posete njihovim školama. Tamo sam mogla da spoznam način njihovog obrazovanja i prosvetnog obučavanja za dalje napredovanje i razvoj karijere.italija-ulica

Na kraju bih mogla samo da kažem da je ovo putovanje nešto najznačajnije, verujem, ne samo u mom životu, već i u životu cele ekipe jer smo poneli u sećanje ne samo lepotu i iskustva iz Italije, već ćemo imati dragocenu uspomenu do kraja života na taj zajednički podvig.

 

Lana Smiljković

 

Takođe pročitajte

Letnji kamp Crvenog krsta – „Istina pre svega“

U Gadžinom Hanu je u toku 24. Letnji kamp Crvenog krsta „Istina pre svega – …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.