petak , novembar 24 2017
Početna / TRADICIJA / HRANA / Priče o medu nisu uvek slatke

Priče o medu nisu uvek slatke

„Država mora da prepozna značaj pčelarstva za celokupnu poljoprivredu jer mi pčelari od poljoprivrednika trenutno nemamo nista, samo štetu,  a oni od nas neverovatnu korist. Čak je i Albert Ajnštajn rekao da bi ljudski rod izumreo za četiri godine od nestanka pčela“, kaže Žarko Kiković, pčelar iz Leskovca.

Žarko Kiković iz Leskovca pčelarstvom se bavi već 19 godina a sve je započeo njegov otac Miroslav  koji je 1997. godine kupio tri društva sa potrebnom opremom. Trenutno u vlasništvu „Honey De La Bees“, marka pod kojoj prodaju med i pčelinje proizvode, ima 130 čipovanih društava.

zarko mala pcelarka„Kad je moj otac počinjao sa pčelarenjem nije postojao Google pa je većinu stvari morao sam da nauči, odnosno učio je na svojim greškama ili uz pomoć svojih prijatelja koji su bili iskusniji pčelari. Danas ko počinje sa pčelarenjem može mnoge stvari da nauči preko interneta i da postavlja pitanja raznim grupama koje okupljaju pčelare. To je pozitivno s jedne strane ali ono što ne valja je to što ne možete konkretan i tačan odgovor uvek da dobijete već morate sami da odlučite od stotinak saveta koje ćete dobiti a svi mogu da budu razliciti. Iskreno, prvih desetak godina ja sam ocu više pomogao oko fizičkih poslova jer sam tada više bio zauzet oko fakulteta i delovalo zamorno da još nešto, osim pravnih nauka, učim, iskren je Žarko i dodaje da je pčelarenje postao ozbiljan porodični biznis kada je zet Predrag Bulatović uzeo otpremninu iz Philip Morris i zainteresovao se zapčelarenje.

„Otac i ja smo tada držali oko 50 društava i zet je jedan deo otpremnine iskoristio da kupi oko 30 novih. Počeli smo znatno ozbiljnilje da radimo i da upijamo savete mog oca. S obzirom da je moj otac imao neke zdravstvene probleme, polako smo zet i ja preuzimali posao a njega štedeli. I dan danas svaki njegov savet nam je dobrodošao. Zet i ja smo se dogovorili da postanemo ortaci i da sve troškove i profit delimo na pola.

Međutim, uslovi za proizvodnju nisu pratili njihov početnički entuzijazam. Toliko je loše krenulo sa medobranjem da su se u jednom trenutku zapitali da li da pokrenu neki drugi posao.zarko pcelar sisince leskovac

„Naročito posle 2014.godine koja je do ove godine bila najgora godina što se pčelarenja tiče. Ali, bili smo istrajni  i počeli smo više da čitamo stručnu literaturu I da menjamo neke stvari koje stariji pčelari ne žele ili nemaju sluha za to. Prva stvar koju smo uradili jeste da menjamo drvene podnjače i stavljamo žičane a koje su se pokazale znatno bolje za suzbijanje Varoe (krpelja koji napada pcelu) i za regulisanje vlage u košnicama. Onda smo osnovali stranicu na fejsu Honey De La Bees i pod tim nazivom prodajemo naš med.

zarko pcele kosnicaKiković kaža da su se ubrzo specijalizovali za prodaju rojeva i proizvodnju matica jer su uvideli da ne mogu samo da zavise od količine meda.

„U jednom trenutku zdravstveno stanje mog oca pogoršalo pa sam se zainteresovao za razne recepte u Apiterapiji da bi mu pomogao. Prosto sam „gutao“ literaturu o pčelinjim proizvodima i sa kojim biljkama med čini idealnu kombinaciju, za poboljšanje cirkulacije I rešavanje kardiovaskularnih bolesti, jačanju kostiju, hipertenzije i hipotenzije, ublazavanje kiselosti želudca, ovo posebno jer povećana kiselost želuca izaziva rast kancerogenih celija. Počeo sam da pravim razne mikseve sa medom a planiram tek neke recepte da usavršim. Naravno, alternativnu medicinu nikada ne stavljam iznad zvanične već samo kao dodatak. Moji najbolji drugovi su doktori medicine u raznim oblastima pa sam svestan njihove uloge u lečenju pacijenata, ukazuje nam sagovornik.

Žarko navodi da su sva njihova pčelinja društva čipovana i da od države dobijaju subvencije, koje su bile 500 dinara a sada su 600 dinara po društvu.zarko pcele leskovac

„Inače imamo najniže subvencije u regionu ali bolje išta nego ništa. Ono što pčelari traze od države je da nas zaštite od voćara koji svake godine pobiju mnoštvo pčela i prođu nekažnjeno. Veoma je teško dokazati ko vam je otrovao pcele a jos teže izvući nadoknadu. Ironija je da smo mi najveći prijatelji voćarima. Prskaju voće hemikalijama u sred bela dana i u cvetu a preporučuje se posle 17 ili 18 časova. I građani su ugroženi a naročito deca i stariji. Jabuka se na primer prska i do 15 puta godišnje a vodi se kao jedna, ako ne i najzdravija voćka. U selu  Šišincu, pored Leskovca, neki voćari su se dozvali pameti i poštujemo se uzajamno. Zato nam je sada Šišince baza za rojeve i samo rojeve jer društva koja su za pašu ne želimo da prepolovimo trovanjem od strane onih koji su nesavesni.

Pčelari imaju problem sa plasmanom meda ali i sa  krađom košnica i to prema rečima našeg sagovornika rade organizovane grupe.

zarko sisince leskovac pcele„Nisam čuo da je neko uhvaćen a kamoli osuđen za ovo delo. Država mora da prepozna značaj pčelarstva za celokupnu poljoprivredu jer mi pcelari od poljoprivrednika trenutno nemamo ništa a oni od nas neverovatnu korist. Čak je i Albert Ajnštajn rekao da bi ljudski rod izumreo za četiri godine od nestanka pčela. Honey De La Bees svoj med za sada prodaje „na malo“ iako su nas kontaktirali preprodavci. Odbili smo jer je 2016. godina ubedljivo najgora godina i retko ko je izvukao neki kilogram meda. Odbili bi i da smo izvukli veću količinu zbog njihovog nesavesnog poslovanja. S obzirom da prodajemo rojeve, izdržaćemo i ovu godinu ali ako se ponovi ovako loša godina, mislim da će više od polovine pčelara da odustane. Cena šećera je neverovatno visoka i pitanje je kako ćemo zazimiti pčele jer subvencije znaju da stignu nekada i kasno.zarko kosnice

Honey De La Bees jedino matični mleč ne proizvodi jer nema tržište. Svoje proizvode često poklanjaju leskovačkim sportistima.

„Imamo divnu saradnju sa „XL-gym“ Leskovac i to je jedina teretana koja opravdava pare koje grad ulaže u klub. Vodi svoje takmičare na razna sportska dešavanja a mi smo to prepoznali kao dobar primer. Zato smo odlučili da sportiste  u  vidu sponzorstva nagrađujemo medom jer to zaslužuju.

 

Takođe pročitajte

Bugarski kardiolozi stižu u Niš

Bugarski stručnjaci za lečenje bolesti srca – prof. dr Ivo Petrov, i dr Milen Predovski …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *