subota , novembar 17 2018
Početna / ZDRAVLJE / HIPOKRAT / Preti li nam malarija i koliko smo zaista ugroženi?
foto MIC

Preti li nam malarija i koliko smo zaista ugroženi?

Svetska zdravstvena organizacija Srbiju je uvrstila među zemlje sa povećanim rizikom od ove zarazne bolesti. Iako je ova tropska bolest iskorenjena još 1964. godine, sa prilivom migranata sa Istoka se povećao i rizik od širenja zaraze, upućuje nas prof.dr Branislav Tiodorović, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Nišu.

branislatiodorovic-foto-juzne-vestiMigracija je postala sastavni i neizbežan deo globalnog društvenog i ekonomskog razvoja. Ono što je još važnije je da mogućnost migracije postaje sve značajniji deo pogleda na svet ljudi koji žive u rastućem siromaštvu.

U nekim regionima, ljudi se podstiču da traže mogućnosti negde drugde, a političari istovremeno pokušavaju da zaustave imigraciju sa izgovorom ili u cilju zaštite javnog zdravlja.

Rat, prirodne katastrofe, i komplikovane vanredne situacije uništavaju društvenu i kulturnu infrastrukturu i dovode do toga da sve više ljudi,više nego ikada ranije migrira, jer kako svetska populacija raste, sve više se uvećava broj ljudi koji su u opasnosti i koji su pogođeni ovim događajima.

Uprkos vremenu i trudu angažovanom na rezolucijama u prevenciji sukoba, u poslednjih 15 godina 36 zemalja širom sveta bile su uključene u određene vrste sukoba. Ovi sukobi su odgovorni za smrt više od 60 miliona ljudi. Mnoge izbeglice će izgubiti svoje državljanstvo i krov nad glavom u godinama koje dolaze i, u nekim slučajevima, samo buduće generacije moći će da se nadaju boljem stanju.

Postoje dva pristupa epidemiološke analize bolesti među migranata u zemljama koje primaju migrante. Prvi pristup je da se analizira zdravlje migranata i zdravstveni rizik tokom samog procesa migracije, a drugi pristup je da se proceni razvoj zdravstvenih rizika tokom boravka migranata. Referentna populacija za prvi analitički pristup je stanovništvo zemlje domaćina, dok je referentna grupa za drugi pristup može biti stanovništvo ali i poređenje kohorte u mestu porekla migranata.
Čak i u slučajevima efikasnih medicinskih nadzora na graničnim prelazima, virusne bolesti sa dužim periodom inkubacije mogu da ostanu neprimećene, jer se bolest još nije manifestovala klinički. Iako je princip karantina još uvek na snazi, u međunarodnim zdravstvenim propisima preporučuju se hitni međunarodni izveštaji kao odgovor na nastalu situaciju koja predstavlja javnu zdravstvenu pretnju.
Zdravstveni pokazatelji ukazuju na činjenicu da su migranti u Evropi u većem riziku od brojnih bolesti nego domicilno stanovništvo u tim zemljama, jer se migranti razbole češće nego domaće stanovništvo, kako od zaraznih bolesti, ali i od hroničnih nezaraznih bolesti zbog uslova putovanja i boravka.migranti-deca-mic

Migranti koji dolaze iz zemalja sa ekstremnim siromaštvom, oni koji su nasilno proterani zbog rata ili veoma teških uslova, one sa ograničenim obrazovanjem ili jezičke barijere, i onima kojima je potrebna podrška drugih (stari, deca, osobe sa invali-
ditetom …) su u većem riziku od ozbiljnih poremećaja zdravlja.
Što se tiče kretanja zaraznih bolesti, pokretljivost stanovništva predstavlja jedan od osnovnih faktora u njihovom nastanku i pretnji, jer to može izazvati ponovne pojave epidemije od značaja za međunarodno javno zdravlje. Nejednakost u prevalenciji u zemljama koje ljudi napuštaju i zemalja destinacije može biti od velikog značaja za nezarazne bolesti. Takođe, migranti koji su najčešće izloženi pravnoj, socijalnoj i ekonomskoj izolacijom mogu imati lošije zdravstvene pokazatelje koji se mogu značajno razlikovati od onih koji se mogu naći kod lokalnog stanovništva.
Ovi i mnogi drugi dokazi jasno ukazuju da medicinske intervencije i pokušaji ublažavanja negativnih medicinskih rezultata u migrantskim zajednicama može opravdati pristup drugačiji od onog koji se koristi u lokalnim zajednicama koje su prihvatile migrante.

Imajući u vidu obavezu da obezbedi zdravstvenu zaštitu navedenih kategorija migranata, kao i činjenicu da ovo ugroženo stanovništvo, može predstavljati potencijalnu opasnost za javno zdravlje ljudi u Srbiji kada su zarazne bolesti u pitanju, ono što je potrebno je intenzivna saradnja svih institucije koje su uključene u evidentiranje, smeštaj i sprovođenje zdravstvenog nadzora nad migrantima, u cilju boljeg uključivanja zdravstvene zaštite.

Osnovna komponenta ove saradnje jeste kontinuirana razmena informacija na svim nivoima.

U Srbiji, osnovni zdravstveni nadzor nad migranatima na teritoriji Republike Srbije propisan je Protokolom.

Ove OPASNE BOLESTI migranti svakodnevno donose u Srbiju, lekari se spremaju za NAJGORE

Najveći problem predstavlja malarija, ali opasnost preti i od dečije paralize, tuberkuloze, hepatitisa i smrtnosnog virusa MERS. Epidemiolozi tvrde da za sada nema mesta panici, ali su spremni na najgore

Ilegalni migranti koji prolaze kroz našu zemlju, a koji su bez stalnog nadzora lekara, nose opasnost od širenja tropskih zaraznih bolesti. Sa legalnim migrantima nema problema, jer su pod stalnim nadzorom lekara, problem su migranti koji su ilegalno ušli u zemlju, a koji dolaze iz područja u kojima su tropske bolesti, kao malarija, široko rasprostranjene.

Razloga za paniku nema, ali je izuzetno važno da se svi slučajevi malarije otkriju što ranije i da se leče. Da bi se to i sprovelo, Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batutizdao je saopštenje sa uputstvom svim zdravstvenim ustanovama kako da postupaju u slučaju ove bolesti, posebno u populaciji migranata.

Malarija je najveći problem

Najveći problem predstavlja malarija, ali opasnost preti i oddečije paralize, tuberkuloze, hepatitisa i smrtnosnog virusa MERS. Epidemiolozi tvrde da za sada nema mesta panici, uprkos neprestanom prilivu migranata, ali su spremni na najgore.

Od početka godine u Srbiji je registrovano 17 tzv. importovanih, “uvezenih” slučajeva malarije, od kojih 10 među migrantima sa Istoka, iz Avganistana (8) i Pakistana (2), a ostali slučajevi su kod naših državljana koji su putovali u malarična područja – Angolu, Benin, Ekvatorijalnu Gvineju, Kongo i Sijera Leone.

Svetska zdravstvena organizacija je Srbiju uvrstila među zemlje sa povećanim rizikom od ove zarazne bolesti. Iako je ova tropska bolest iskorenjena još 1964. godine, sa prilivom migranata sa Istoka se povećao i rizik od širenja zaraze

Bolest je izlečiva, ali realna opasnost je u tome što zaraženi kod kojeg nije otkrivena i lečena bolest postaje potencijalni izvor zaraze ako ga ubode neki od tridesetak vrsta komaraca koji imaju potencijal da prenose ovu zarazu.

Simptomi bolesti se kod zaražene osobe javljaju za sedam do 14 dana ili čak i osam do 10 meseci nakon unošenja parazita. U prvih nekoliko dana simptomi su isti kao i kod drugih bolesti koje uzrokuju bakterije, virusi ili paraziti – povećana temperatura, glavobolja, umor, pojačano znojenje, povraćanjeMeđutim, mogu se javiti i suv kašalj, bolovi u mišićima, povećana jetra ali i nervna disfunkcija i gubitak svesti.

Migrantska kriza mogla bi da izazove epidemiju tuberkuloze

Obolevanje od tuberkuloze u Srbiji prepolovljeno je u poslednjih deset godina, međutim, bez obzira na to što danas ona pogađa 15 osoba na 100.000 stanovnika, ova zarazna bolest preti da se vrati.

migranti-srbija-micI ona je izrazila bojazan da se može očekivati porast obolevanja od ove zarazne bolesti. Upozorava i da u budućnosti, ako migrantska kriza potraje, možemo biti svedoci novih problema kada je ova bolest u pitanju, jer se njihov bacil tuberkuloze razlikuje od našeg.

Tuberkuloza je zarazna bolest koju izaziva bakterija (bacil) tuberkuloze. Infekcija se prenosi vazduhom, izuzetno retko na drugi način. Svega 10 odsto inficiranih osoba se kasnije u toku života razboli od tuberkuloze, a najčešći razlog je pad otpornosti organizma izazvan stresom, neurednim životom, neuhranjenošću, lošim uslovima života, alkoholizmom, nekom dugotrajnom bolešću, HIV infekcijom…

Najčešći simptomi su kašalj, nekada se pojavi krv u ispljuvku, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak apetita, mršavljenje i opšti osećaj slabosti.

Epdemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu Branislav Tiodorović ranije je konstatovao da zbog velikog broja migranata koji svakodnevno prolaze kroz Srbiju postoji opasnost od prenosa određenih bolesti, poput dečije paralize ili virusa MERS, zbog čega je apleovao da ceo zdravstveni sistem mora savršeno funkcioniše.

Sirija je nekada imala odličnu vakcinaciju protiv dečije paralize, ali je zbog rata nema već godinama. Vrlo je važno kontrolisati priliv migranata i ne treba isključiti mogućnost da i u Srbiji može da se pojavi neko ko je potencijalan izvor infekcije.

U 90-95% slučajeva zaraza ne izaziva nikakve simptome, dok u 3% slučajeva virus prodire u centralni nervni sistem. Polovina onih koji dožive paralizu kroz mesec dana (maksimalno 6 do 8 meseci) doživi povraćaj funkcije, a četvrtina delimično povrati paralizovane funkcije. Mogući su smrtni slučajevi kada paraliza onemogući normalno disanje i gutanje. Neki od ovih pacijenata se mogu spasti aparatima za veštačko disanje, koji se primenjuju do oporavka funkcije ili doživotno.

Najčešće napada decu u uzrastu od 3-8 godina.

Оd 90 dо 95% оsоbа zаrаžеnih virusоm nеmа simptоmа. Mаli brој mоžе imаti tеmpеrаturu, bоl u grlu, glаvоbоlju, pоvrаćаnjе, mučninu ili diјаrеu.

Оd 200 zаrаžеnih оsоbа sаmо јеdnа rаzviја irеvеrzibilnu оduzеtоst, оbičnо dоnjih екtrеmitеtа. Mеđu pаrаlizоvаnim оsоbаmа, 5–10% оbоlеlih umrе zbоg pаrаlizе disајnе musкulаturе.

Virus sе nаlаzi u pljuvаčk i stоlici zаrаžеnih оsоbа. Mоžе sе prеnоsiti u dirекtnоm коntакtu sа zаrаžеnоm оsоbоm ili indirекtnоm prеко hrаnе, vоdе ili ruкu које su коntаminirаnе zаrаžеnоm stоlicоm. Vrеmе оd unоšеnjа uzrоčniка u оrgаnizаm rаzvоја bоlеsti кrеćе оd 3 35 dаnа. Коd оbоlеlih virus izlučuје stоlicоm 6 nеdеljа оd pоčеtка bоlеsti.

Za smrtnosni virus MERS nema vakcine

MERS izaziva novi tip koronavirusa, koji prate elementi obične prehlade i teškog akutnog respiratornog sindroma – SARS, a nema posebne specifične simptome u ranim fazama. Vakcina od tog virusa još ne postoji.

Ovu bolest, koja je prvi put otkrivena kod ljudi 2012, izaziva koronavirus iz iste porodice kao i virus koji izaziva SARS.

Svetska zdravstvena organizacija je tokom protekle godine registrovala je da je 455 osoba umrlo od MERS-a i da je 1.289 njih inficirano.

Zaključak
1.Migracija i međunarodna mobilnost stanovništva su činjenice života na globalnom nivou. Obim migracija stanovništva unutar i izvan nacionalnih granica stvara situaciju u kojoj veliki broj različitih populacija se stavlja u poziciju da žive zajedno. Tradicionalni pristup administrativnog upravljanja migracionim procesima ne može da odgovori na mnoge potrebe migranata, posebno medicinske potrebe, niti može odgovoriti u smislu da ljudi u tranzitu mogu imati uticaj na stanovništvo zemlje domaćina. Prepoznavanje zdravstvene potrebe migranata, sa ciljem da ih zaštiti i da poboljšaju svoje zdravlje, izbegavanje stigmatizacije i marginalizacije, mogu smanjiti zdravstvene i socijalne troškove na duge staze, štititi globalno javno zdravlje, da bi integracija tekla lakše i da doprinese socijalnoj i ekonomskoj koheziji i razvoju.

2.Uspostavljanje efikasnog sistema nadzora i identifikacije rizika od zaraznih bolesti, koja obuhvata prikupljanje podataka, analize i izveštaje kroz jednostavne forme da ih svaki zdravstveni radnik popuni, pomoću kojih oni mogu da prijave broj i vrstu pružene zdravstvene usluge,kao i sumnju ili stvarne pojave zarazne bolesti kao i higijensko-sanitarne uslove.
3. Primena preventivnih mera koje uključuju identifikaciju rizika, aktivnosti vezane za promociju zdravlja, obrazovanja i vakcinacija, pre svega onih koji rade sa migranatima (zdravstvenih radnika, policije, Crvenog krsta, komunalnih radnika …), i pružanje adekvatnih uslova za privremeni boravak izbeglica.Sprovođenje mera kontrole okolnosti koje omogućavaju nastajanje zaraznih bolesti, bilo pojedinačnih slučajeva određenih bolesti ili epidemija tih bolesti. U postojećim uslovima aktuelne migracije, neadekvatni higijenski uslovi prihvatanja, smeštaj i prevoz izbjeglica predstavlja najveći rizik po zdravlje i najveću pretnju za pojavu zaraznih bolesti.

4.Edukacija migranata kroz individualne i grupne oblike zdravstveno- vaspitnog rada vezano za najvažnije faktore rizika koji pogađaju njihovo zdravlje (higijena i ishrana u vanrednim situacijama sa posebnim naglaskom na ishranu dece, prevencija zaraznih bolesti, zaštita od ekstremnih vremenskih uslova, prevencija povreda i drugih oštećenja zdravlja nastalih kao posledica putovanja itd.)
5.Edukacija zdravstvenih radnika o kulturološkim osobinama i navikama migranata i načinima adekvatne komunikacije sa ovom populacijom kao i edukacija o ponašanju u vanrednim situacijama.Edukacija stanovništva kroz kampanje i putem mass media (u saradnji sa vladinim i organizacijama civilnog društva), o zaštiti od zaraznih bolesti i uspostavljanju adekvatnog odnosa prema migrantima.Edukacija predstavnika mass media o načinu izveštavanja o migrantima (pitanja vezana za zarazne bolesti, mesta gde se nalaze migranti, komunikacija sa migrantima, …)

6.Ukoliko se na našoj teritoriji formiraju NOVI centri za smeštaj migranata, potrebno je edukovati osoblje zaposleno u njima, vezano za najvažnije faktore rizika za ovu populaciju, komunikaciju sa migrantima i zaštitu od zaraznih bolesti.Imajući u vidu činjenicu da ovo ugroženo stanovništvo, može predstavljati potencijalnu opasnost za javno zdravlje ljudi u Srbiji kada su zarazne bolesti u pitanju, ono što je potrebno je intenzivna saradnja svih institucija koje su uključene u evidentiranje, smeštaj i sprovođenje zdravstvenog nadzora nad imigrantima, u cilju boljeg sprovođenja zdravstvene zaštite. Osnovna komponenta ove saradnje jeste kontinuirana razmena informacija na svim nivoima.

prof.dr Branislav Tiodorović

Takođe pročitajte

Šta jesti pre i posle vežbanja

Lični trener i dijetetičar Keli Fijeras daje opšte smernice koje treba slediti kada birate koje …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.