Sana Beauty
Povezane vesti
Istorija školstva u vlasotinačkog kraju datira od pre 150 godina a prva generacija maturanata gimnaziju „Stevan Jakovljević“ završila 1966. godine. U čast Dana škole gimnazijaci su se prisetili još jednog jubileja, pet vekova Vlasotinca.
S obzirom da se ove godine navršava pet vekova od prvog spominjanja Vlasotinca u turskom popisu iz 1516. godine, celokupni program pod nazivom „Hronika naše varoši“, je bio posvećen tom velikom jubileju.
Na veoma duhovit način predstavljeno je Vlasotince kroz vekove, onako kako ga je u svojim putopisima opisao Mita Rakić, kako ga je video vojvoda Živojin Mišić, opisao leskovački novinar 1934. godine i doživela pesnikinja Mira Alečković.
Spojili su gimnazijalci sa svoji profesorima staro i novo, tradicionalno i moderno, skoro zaboravljeno i ono što se tek dogodilo. Publiku su na zanimljiv i nostalgičan način prošetali kroz minule vekove i različite periode njegovog razvoja, dočaravajući njegovu posebnost na ovim prostorima.
Ovoga puta pored hora škole nastupili su i mladi reperi. Gosti su imali priliku da vide i filmski zapis sa putovanja English cluba u Italiju. Program „Hronika naše varoši“ pripremili su profesori srpskog jezika i književnosti, muzičke kulture i informatike.
Tradicionalno, i ove godine u dvorištu škole je zasađeno drvo generacije. Ovoga puta su pored gimnazijalaca, to učinile i generacije bivših đaka koje su ove godine proslavile 40 i 50 godina mature.
Дана 19. маја 2018. године моја генерација гимназијалаца прослави 49. годишницу од матуре у “Борковој кафани” у Кривој Паланци, Р. Македонија. Весеље било на нивоу, а у част матурирања посветио сам песму Некадашњи гимназијалац.
НЕКАДАШЊИ ГИМНАЗИЈАЛАЦ
Нагазило ме неко красно време зрело,
научио све што нисам дотле знао,
наивно сам избегао оно што ме хтело,
срећом, можда несвесно, нисам стао.
Кроз гимназију, надмено, прошетао
моје гимназијалке нисам заборавио,
гимназијалцима оданост не штедео
сваког весеља нашег, из душе, славио.
Она тада носише име „Моша Пијаде“,
демократија измени сасвим другачије,
ново име „Ђорче Петров“ јој после даде,
мени је драга, а име нека буде било чије.
Сећам, се професора својих, радо
научише ме на дисциплину, ред и рад
ех, кад би се вратио у то време „младо“
поклонио бих планету своју сад.
Но идем напред, што бих стао,
искуство моје несебично преносио,
једина ми је жеља, када бих све то знао
да многима жељени успех доносио.
Као будући пензионер млади
активности, без моје воље, ћу смањити,
али радо ћу желети да ме наслади
сваки успех нове генерације које ће настати.
Своју драгу гимназију сањам мирним сном,
њу сам уградио у професионалном раду,
несебично је величам што сам био „друг“ с њом
и то „другарство“ подстиче ми сваку наду.