Sana Beauty
Povezane vesti
Sa velikim entuzijazmnom i sa pozitivnom dozom inata da se dokaže da „sve se može kad se hoće“ meštani Svođa su uz pomoć svog zemljaka, koji se davno odselio za Niš, uredili plažu na ušću reke Lužnice u Vlasinu.
Udružili su sredstva i radnu snagu i od neuređenih obala napravili plažu za prave ljubitelje prirode. Svođe se nalazi na 14 kilometara od Vlasotinca, 20 od Babušnice i 45 km od Vlasinskog jezera i nekada je bila živa raskrsnica puteva a danas jedva broji 400 stanovnika.
„Većina ljudi koji odu iz mesta gde su odrasli u jednom trenutku požele da se tom mestu oduže. Tako je i sa Svođancima. Bilo je mnogo akcija ali nijedna nije tako karakteristična kao ova. Jedan Nišlija se rodnom selu odužio tako što je iskoristio lepote dveju reka i napravio plažu! Pravu plažu, kao na moru. Do leta biće tu mini bar sa frižiderima, sladoledom, sokovima, hladnim pivom, prenosi nam Svođanka Jadranka Stamenković, prosvetna radnica koja je i zadužena za medijsku promociju sela. Kaže da su se već javili neki koji bi želeli da letuju u Svođu.
Nišlija ne želi da se eksponira, kaže da je dovoljno to što njegovi zemljaci znaju i što su mu pomogli da svoju ideju realizuje. Ne kriju da ih boli što selo odumire a ne tako davno imalo skoro dve hiljade stanovnika. Osmogodišnja škola i dalje radi ali sa simboličnim brojem đaka a nekada ih je bilo oko hiljadu u dve smene. Pored dece iz Svođa školu su pohađala i deca iz Gornjeg Dejana, Zlatićeva, Kozila, Predanče….
„Selo je imalo sedam kafana, po tome je i bilo poznato. Mnogima je Svođe asocijacija na te kafane i naravno na poslastičaru “ Kod Turčina” koja je imala najlepši sladoled. Poslastičara ne radi par godina. Ljudi koji su je držali danas su u Beogradu i priznaju da im selo mnogo nedostaje ali nisu imali kome da prodaju svoje poslastice, veli Jadranka koja zajedno za grupom zaljubljenika u ovo selo pokušava da ga „oživi“.
„U selu postoji i fabrika, otvorena 1985. godine, koja je radila par godina ali je zbog rata i sankcija zatvorena. Tada je selo oživelo, sklapali su se brakovi, rađala deca. Danas fabrika stoji i čeka vlasnika koji bi zadržao bar ovo malo stanovnika koje je ostali, i vrati deo onih koji su otišli. Pre tri godine, meštani su pokušali da nađu rešenje za fabriku i selo. U Mesnoj kancelariji napravili su spisak stanovnika starosti od 18 do 45 godina koji bi mogli da rade u fabrici. Bilo ih je 47 na broju. Na kraju, ništa nisu uspeli jer se i ne zna ko je vlasnik fabrike koja naočigled svih propada.
Inače, za migraciju i iseljavanje Svođanci krive jednu ideju koja se nije realizovala ali je jednako pričinila štetu. Naime, govorilo se pre 40 godina da država planira da potopi Svođe i napravi veštačko jezero. To je bio signal da mnogi potraže sebi alternativu. Nažalost, i kada je bilo jasno da od toga neće biti ništa malo ko je hteo da se vrati.
Nisam rodjen u tom selu, ali je to jedno od najlepsih mesta u nasoj maloj ali prelepoj Srbiji. Mozda je ideja sa plazom odlicna za razvitak turizma. Dve reke a pogotova prelepa Luznica (Ljuberadja), bez industrije do sastava sa Vlasinom. Svodje je zasluzilo da ne odumre.
Postovani Branimire, svaki kutak Srbije moze biti turisticki dragulj ali, …
DOBROVECE GRADANI SELA SVODJA CITALA SAM I VIDELA CEO PROJEKAT PLAZE IZUZETNO JE ZANIMLJIVA ALI MI SAMOINTERESUJE KOJI JE TO GRADJANIN SVODJA A SADA NISA DAO IDEJU ZA TAKO NESTO VOLELA BIH DA ZNAM IME NJEGOVO JER MOJI KORENI SU PONIKLI IZ SVODJA STO ME RADUJE DA SVODJE OZIVE KAO NEKADA OVO MALO JEZERCE ODNOSNO PLAZA OZIVICE SVODJE PA MOZDA I POSTANE TURISTICKO MESTO JAKO BIH SE RADOVALA POZDRAV ZA SVE KOCITA OVAJ CLANAK A POSEBNO SVODJANINA ODNOSNO NISLIJU NEKA NASTAVI TAKO ZELIM VAM DA JOS BOLJE ORGANIZUJETE VEC POMENUTI OBJEKAT I USPEH U SVEMU POZDRAV