Sana Beauty
Povezane vesti
Planovi puta su se malo promenili. Umesto u Sjenicu, i Uvac, otišao sam na Zlatibor, na muzički festival HillsUp.
Naredna tri dana, koliko traje festival, proveo sam potpuno drugačije od prethodnih, smešten u kampu, sa svime što je potrebno za pravi hedonizam.
Pridružio mi se prijatelj, Peđa, vrhunski kuvar, i veliki zaljubljenik u ukuse.
Iz restorana je poneo nekoliko specijaliteta, ali i opremu i namirnice za nezaobilazni južnjački roštilj.
Jeli smo poput kraljeva, sa poslasticama iz različitih krajeva zemlje.
Ovčiji sir, za koji tvrdi da se pravi tako što se gotov sir stavi u utrobu ovce, odnosno, u odeanoj koži, i tako čuva par meseci, što mu daje poseban ukus, i posebnu slanoću, što je odlika dobrog ovčijeg sira. Iskreno, ja bolji nisam probao.
Zatim, jednu vrstu buđavog sira, i naravno lepo parče mesnate domaće pršuti.
Uz sve to, kapar, mala, zelena poslastica, specifičnog, pikantnog ukusa.
To je tanjir predjela koji u onoj scenografiji pozlaćenih površina Zlatibora želite da imate na stolu.
U vreme dok smo mi mezili, i spremali se za pripremu glavnog jela već je počeo da miriše starinski pasulj koji su kuvali naši susedi iz kampa, iz organizacije ljubitelja VW „buba“.
No, mi smo se, pod vođstvom Peđe, našeg šefa kuhinje u kojeg beskonačno verujemo, bacili na uštipke.
Sitno naseckan kačkavalj, beli luk, pršut, slanina, malo crvene paprike, i biber – sve to uvaljano u juneće roštilj meso domaće proizvodnje. To oko domaće proizvodnje je jako bitno, jer roštilj meso pravljeno za široku potrošnju sadrži previše dodataka u odnosu na meso, kako bi konačan proizvod bio jeftiniji, ali pravo roštilj meso bi moralo biti sa više mesa, i pripremljeno od majstora, koji zna da ga umesi, a da ga ne pregreje, jer u tom slučaju meso pri prženju brzo kalira, i gubi svu energetsku vrednost.
Naši su uštipci bili savršeni.
Napravili smo malu razmenu dobara sa starijim kuvarima do nas – mi njima uštipke, oni nama pasulj, molim lepo.
Zaista, Zlatibor je mesto koje ne možete napustiti praznog stomaka.
I još nešto, ako ste samo u prolazu, i to baš u naselju Zlatibor, a treba vam dobar ručak, nećete se prevariti ni ako sednete u Restoran Rujno.
Mi smo sasvim slučajno pri odlasku primetili to mesto, i nismo odoleli da se upoznamo, i shvatili da je to možda najbolji ekspres restoran, sa jelima, za sasvim pristojnu cenu – a ne nešto što ćete platiti previše, jer ste turista.
Moja je sledeća stanica Bajina Bašta.
Moraću probati koji ukus sa tog prelepog mesta, a o tome ću pisati za par dana.
Uživajte!
