ponedeljak , jul 16 2018
Početna / KATEDRA / Nekada su devojčice puštale zmajeve a danas dronove

Nekada su devojčice puštale zmajeve a danas dronove

Leti na visini do 5 kilometara dok na 600 metara može da prepozna tip vozila kao i registarske tablice. U vazduhu može da bude i do 90 minuta, a koristi se danju i noću. Operativna visina leta je između 170 i 700 metara (maksimalna 5.000 metara), dok je ekonomična brzina 66 kilometara na sat, ovo su samo neke od karakteristika bespilotne letelice kojima upravlja Suzana Kocić iz Niša, jedina je žena u Srbiji sa zvanjem operatera.

Suzana svakog dana preko računara u nebo vine letelicu „orbiter“, obavi zadatak u vazduhu i prizemlji je. Iako po struci turistički tehničar, posao je posle škole pronašla u vosjsci, najpre kao profesionalni vojnik, a nakon obuke od godinu dana i kao operater. Upravljanje letelicom ubrzo je postala njena velika ljubav, a na stečenom znanju i iskustvu koje je stekla pozavideli bi joj mnogi muškarci.

Osim klasičnih vojnih zadataka kao što su izviđanje, pronalaženje ciljeva, navođenje artiljerijske vatre, Suzana objašnjava da „orbiter“ može da se koristi i u protivterorističkim dejstvima, mirovnim misijama, kao i u slučaju elementarnih nepogoda – šumskih požara, poplava. U Vojsci Srbije „orbiter“ je u upotrebi je desetak godina, a Suzana, kao jedina žena u ovoj struci, njime upravlja od 2014. godine.

„Posao je zahtevan, ali svaki zadatak je izazov za nas i novo iskustvo i nosi određenu težinu. U Vojsci sam od 2010. godine, znala sam da postoji letelica, ali nisam znala namenu. Počela sam da se interesujem za tu oblast, prošla obuke i kurseve i sada sam tu, kao član tima od četiri članova koji upravljaju letelicom. Raduje me da se ne pravi razlika među nama zbog toga što sam ja žena, niti smo podeljeni što se tiče zadataka. Svi nosimo isti teret i istu težinu, priča Kocićeva.

Pored meteoroloških uslova koji, kada su nepogodni, zahtevaju veliku dozu odgovornosti i dobro poznavanja materije kako bi se letelica bezbedno prizemljila, najteže u ovom nesvakidašnjem poslu pada joj odsustvo od kuće i odvojenost od porodice.

„Često smo na terenu i snimamo po čitavoj Srbiji, jer postoje samo tri odeljenja bespilotne letelice- u Nišu, Vranju i Pančevu – kaže Kocićeva. Ona ističe da do sada nije imala priliku da svojom letelicom spasava ili štiti ljudske živote upozoravajući na neprilike, a kao zadatak koji joj se urezao u sećanje izdvaja vežbu iz 2014. godine na baza „jug“.

„To je bila vežba kada su dolazili Amerikanci. Bila je žena general iz Ohaja, snimali smo vežbu sve vreme i to je bio jedan zaista veliki i značajan događaj.

Ona ističe da je za ovaj posao najbitnije dobro poznavanje rada na računaru, ali i psihička stabilnost, u čemu, kako veli, Suzana briljira.

Takođe pročitajte

Tri nova projekta u Kulturnom centru Medveđa

Direktor Kulturnog centra, Nebojša Jakšić, potpisao je, sa Ministarstvom kulture i informisanja, ugovore o sufinansiranju …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.