Sana Beauty
Povezane vesti
Milan Stojiljković (29) iz Donje Trnave kod Niša sebe opisuje u nekoliko reči “diplomirani ekonomista po zanimanju, avanturista u duši. Nakon što je “na dva točka” obišao Srbiju, sa prijateljima je prošlog leta pešačio do Hilandara a sada se sprema za nove avanture.
Putešestvije do Hilandara ostavilo je na njega veliki utisak pa je sve pretočio u putopis „Atos avantura“ čija je promocija bila ovih dana. To je njegov drugi putopis jer je i avanture na dva tocka – biciklizam kroz Srbiju opisao u „Popisivač na toćkovima“.
“Jedan od mojih prijatelja – Aca, imao želju da ode pešaka do Hilandara a ja na more. Poklopila su nam se interesovanja i želje, pa je bilo lako dogovoriti se. U toj nameri su nam se pridružile još dve devojke, Ivana i Marina. Da, Atos avantura je ono cime smo postali opsednuti od oktobra 2014. godine do 25.maja 2015. godine, kada smo krenuli ka Svetoj Gori. Za nas – momke, krajnja destinacija bio je Manastir Hilandar, a za devojke, poslednje mesto pre granice sa Svetom Gorom – grad Uranopolis, priseća se Milan početka ove avanture koja je trajala dve nedelje. Ukupno su prešli oko 400 kilometara do ciljne tačke, sela Ribarci u Srbiji, kroz Bugarsku i severnu Grčku do Halkidikija, a vratili su se vozom od Soluna do Niša.
“Spavali smo na raznim mestima, u šatoru, dvorištu crkve, u napuštenoj školi, u plantažama maslina, nezavršenim kucama, domovima kultura… Nismo imali sponzore, pa smo svu potrebnu opremu sami nabavili pre početka puta. Najbitnije nam je bilo da imamo dobru obuću koja ce izdržati toliku kilometražu. Poneli smo šator, plinsku bocu i pribor za pripremanje jela. Kroz čitavu Bugarsku smo uživali u slasti trešanja sa okolnih plataža i voćnjaka. Izvora vode bilo je usput pa nije bilo teško održavati higijenu. U Grčkoj, koliko god je bilo vrelo, bilo je lako hodati imaju jer smo se većim delom puta kretali pored mora. Dnevno smo prelazili u proseku oko 30-ak kilometara, ali smo često pravili pauze u hladu, a posebno na moru. 
Milan kaže da se ovakav jedan turisticki aranžman ne može kupiti nijednoj turistickoj agenciji.
“Na ovakvom putu ne samo da upoznajemo mesta kroz koje prolazimo, već i ljude. I u Bugarskoj, ali posebno u Grčkoj, ljudi su bili preljubazni. Sa nama su delili hranu, smeštaj, piće, osmeh… Posebno kada su čuli odakle i dokle idemo. Takođe, na ovakvom proputovanju upoznajete samog sebe, pored tima ljudi sa kojima putujete. Učite se da budete tolerantni i da bolje razumete druge. Na svakom koraku razbijate predrasude o drugim narodima, njihovim običajima, jezicima i kulturi.
Milan se priseća da su sve vreme nosili zastavu Srbije pa su neretko čuli dobacivanja „Paok, Partizan!“ ili „Srbija! Naša braca!“.
“Taj osećaj podrške bio je neprocenjiv i izuzetno motivišući. Naravno, ne može se bez problema, ali oni su zaista bili zanemarljivi. Sa ljudima nismo imali problema, ali smo bili oprezni sa životinjama, posebno kroz Grčku jer su nas lokalci upozoravali na ogromne zmije. Sreća, nismo imali bliže susrete.
Milan opisuje Hilandar kao posebno mesto a to je i cela Sveta Gora pa je preporucujem svima koji mogu da je posete.
“Život tamo izgleda kao u srednjem veku i sve je tako spokojno i umirujuće, a priroda je fenomenalna, veli Milana koji slično putovanje planira i kroz Norvešku a naredna avantura biće Gruzija.
