Sana Beauty
Povezane vesti
Kada su zidane prve kuće u staroplaninskom selu Gostuši, krajem 19. veka, gotovo je sigurno da niko u ovom delu sveta nije znao za pojam urbanističkog planiranja, arhitektonskog projektovanja, proračuna, skica i svih onih danas neizostavnih delova jednog kvalitetnog građevinskog projekta, piše Marija Marinković. “Vrlo je specifičan urbanizam tog sela – on prati konfiguraciju terena. Selo je dugačko 3 km, usko 200 m – dok prođete s jednog kraja sela na drugi, prošetate i vidite jednu galeriju objekata”, napominje jedan od arhitekata-konzervatora niškog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Goran Radosavljević koji je učestvovao u izradi studije o zaštiti sela Gostuša, nagrađenoj gran prijem Evropske unije i Evropa Nostre za nasleđe. U konkurenciji je bilo 187 projekata iz 36 zemalja Evrope, a ovo je prva nagrada za Srbiju otkad postoji kao samostalna država.
Gostuša je i svojim izgledom kao i geografskim položajem bila izazov za stručnjake Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu, kaže direktorka ove ustanove Elena Vasić Petrović.
“Ovo selo jedno je od retkih koje je gotovo celo bilo očuvano u trenutku kad smo mi počeli da radimo taj projekat i ideja je bila da se, upravo iz tog razloga zaštiti kao prostorna kulturno-istorijska celina. Zanimljivo je da je samo selo na prostoru koji čini Park prirode Stara planina tako da smo imali priliku da po prvi put u Srbiji spojimo i kulturno i prirodno dobro u jednom i da na neki način napravimo pilot projekat koji će podržati kulturni predeo”, dodaje ona.
Kada su započeli svoje istraživanje u Gostuši 2012. godine, stručnjaci Zavoda nisu naišli na dobru volju meštana. Nije, međutim, trebalo mnogo vremena da domaćini iz ovog planinskog sela ispolje svoju pravu prirodu – ljubaznost I gostoprimstvo.
,,Kad smo radili na crkvi, neki detalji su morali da se ispoštuju i radnici na tom objektu i glavni majstori su rekli: To što vi hoćete, mi to možemo da uradimo, al’ nećemo’’, priseća se arhitekta Radosavljević. Prvobitno nerazumevanje meštana ubrzo je zamenila karakteristična južnjačka bliskost.
,, Kad krenete selom, zakažete pet kafa, svi vas zovu. Štagod da imaju dele sa vama – sir, mleko, pogaču. Stvarno su bili divni i unapred se radujem što ćemo i ove godine da se vratimo tamo’’, prenosi svoje utiske iz Gostuše direktorka Zavoda Elena Vasić Petrović.
Gostuša – arhitektonska inspiracija
U istraživanju Gostuše aktivno su učestvovali i studenti Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu. O načinu gradnje karakterističnom za ovo selo koje se nalazi na 800 metara nadmorske visine nisu učili, ali su fakultetu ostavili u amanet svoja profesionalna iskustva iz Gostuše. ,,Rad na terenu je bio jako zanimljiv, pre svega studentima koji do tada tako nešto nisu radili – to je za njih bio izazov, to se na fakultetu nije izučavalo – takav vid konstrukcije, takav vid materijalizacije objekata, to im je bilo potpuno strano. U početku su bili skeptični da li će se snaći, ali shvatili su da takav način izrade objekata i obrade je sasvim logičan na tom mestu na kome se nalaze.
Jedan od studenata, Aleksandar Nikšić bio je toliko inspirisan da je diplomski rad na temu ,,Gostuša – urbanizam i adaptacija objekata’’ vrlo uspešno uradio i oduševio komisiju svojim radom – kažu da nisu imali bolji rad’’, dodaje arhitekta Milosavljević.
“Način gradnje u Gostuši je fantastičan – ti objekti su stari 50 do 150 godina. Ono što je meni najinteresantnije bilo kao arhitekti – objekti građeni sedamdesetih godina su identični onim iz devedesetih godina 19.veka. Uopšte se nije promenio način gradnje do trenutka dok nisu krenuli da napuštaju selo. Vi u čitavom selu imate od ukpno 300 objekata više od 150 autentičnih. Ostalo je jedan dobar broj sa narušenom autentičnošću, koja nije nepopravljiva, jedan deo je urušen ali je samo 5 objekata novogradnja koji su gotovo neprimetni pa kad dođete u Gostušu, shvatate da ste se vratili unazad 80-100 godina. Takvi objekti, njihovo očuvanje u tom ambijentu je jeftino, moguće i isplativo. Pravljenje novih, savremenih objekata tamo iziskuje troškove i stvara nove probleme tako da sve ono što možemo da iskoristimo u prilog očuvanju tog kulturnog dobra, mi koristimo”, savetuje Milosavljević.
Kada danas, u drugoj deceniji 21. veka prošetate Gostušom, osećate se kao da ste zalutali u vremenu – mobini telefon ne zvoni jer nema dometa, notifikacije da nam je e-mail stigao ili neko na Facebooku lajkovao fotografiju nema jer nema ni wireless signala. Ali je zato neizostavan deo ambijenta cvrkut ptica, zvuk zvončića oko vrata ovaca i koza, njihova bleja i meket.
,,Kad prvi put dođete tamo, tri dana vam zvoni telefon u glavi. Ja znam da je to nemoguće i tek onda shvatimo koliko smo opterećeni gradskim životom i svakodnevicom. Tamo je raj na zemlji jer nema telefona i posle trećeg dana konačno vam mozak shvati da telefon ne može da se čuje u Gostuši i onda počnete da čujete šum reke i zvuke prirode – ptice, ovce, potpuno neverovatno iskustvo’’, priseća se svojih prvih utisaka iz Gostuše Elena Vasić Petrović.
,,Osamdesetoro ljudi stalno živi u Gostuši, ali leti i vikendom mnogo ljudi koji žive u Pirotu ili okruženju dođe u svoje kuće tako da ih bude i po nekoliko stotina. Samo naše prisustvo tamo i neki vid edukacije u direktnom kontaktu sa stanovništvom je veoma značajan jer su oni smatrali da je njihovo selo ,,kraj sveta’’, nisu imali ni put do pre nekoliko godina. Tamo još nema mobilnih operatera, nema ni fiksnog telefona, to je jedno od, po njihovom mišljenju, najgorih mesta za život u opštini Pirot. S druge strane, u Gostuši je već nekoliko porodica opremilo svoje kuće za seoski turizam – to je značilo i selu, kao i evropska nagrada za nasleđe – sve što se čulo o tome definitivno će dovesti više ljudi u Gostušu’’, dodaje Vasić Petrovićeva.
Prestižna nagrada Evropa Nostre i Evropske unije intenzivirala je postojeću promociju Gostuše. Izložba posvećena ovom staroplaninskom selu već tri meseca putuje Bugarskom – videli su je stanovnici Sofije i Stare Zagore, a trenutno se postavka nalazi u Plovdivu. Septembra se izložba seli u Niš, a krajem avgusta će se u Pirotu održati promocija nacionalne nagrade kojoj će prisustvovati zvaničnici Evropa nostre i Evropske unije.
