Sana Beauty
Povezane vesti
Možda ste već imali prilike da dobijete ručno izrađenu čestitku sa potpisom „Mamart“. Snežana Ilić, koja se „krije“ iza ovog imena, izrađuje čestitke gotovo pet godina.
U početku su to bile kartice uz poklone prijateljima, školskim drugarima i drugarima iz vrtića. Kao i svemu čemu se posvetite, Snežanine čestitke su se „uozbiljile“, pronašle put do određenog, ali odabranog kruga ljudi i nazvale se „Mamart“.
„Ne bih da zvučim stereotipno, ali zaista u životu ništa nije slučajno! Veliku zahvalnost dugujem Udruženju građana „Rukotvorine Balkan“, i to Jasminki Milinović i Biljani Vukić. One su mi otkrile svet kreativaca, jer su i same žene zlatnih ruku, i nesebično dale podršku mojim interesovanjima i početničkim radovima. Naši putevi su se sada razišli, ali bilo bi nepravedno da ih ne pomenem. Sada radim i „delujem“ potpuno samostalno, bez reklame, izlaganja, organizovane prodaje. To što stvaram može da se vidi na mojoj Fejsbuk stranici „Mamart“. Isključivo radim po porudžbini i to taman pokriva moje slobodno vreme, otkriva nam Snežana koja je ovaj hobi razvila iz igre sa starijim sinom.
„Budući da je tad bio predškolac i da smo imali mnogo zajedničkih zadataka (maskenbali, kolaži, razne vrste ukrašavanja svezaka…u okviru (pred)školskih aktivnosti, shvatila sam da karton i papir uz malo mašte mogu biti odličan izduvni ventil od svakodnevice, stresa… U to vreme sam upoznala već pomenute kreativne osobe i sve je počelo da se razvija spontano. Možda naziv deluje pretenciozno s obzirom na to da u sebi sadrži reč “art”. Da se razumemo, ja nisam umetnik već hobista. “Umetnost” u nazivu treba gledati u odnosu na prvi deo naziva – “mama”. Ja sam pre svega mama koja je kroz igru sa svojom decom došla do spoznaje o sopstvenoj kreativnosti. Uostalom, mame su umetnici za sve. Ni od čega prave svašta, kaže Snežana koja u svom stvaranju koristi dve tehnike, odnosno kombinaciju kvilinga i skrepbuka.
Kviling je veština oblikovanja papirnih i kartonskih tračica. Polazi se od osnovnih oblika, a oni koji ulože određeni napor, uz neizostavni talenat, prave vrhunsku umetnost. Sama sečem trake skalpelom (mislim da su gotove trake preskupe za naše/ moje uslove). Motalicu imam (i ona može da se improvizuje pomoću čačkalice). To su praktično dve osnovne stvari (uz lepak) koje su neophodne za ovaj hobi.
„Pored papira i kartona volim da čestitke ukrasim satenskim trakama, čipkom, perlama… mogućnosti su skoro beskonačne. Skrepbuk zahteva i mašinu (sizix). Ja se još uvek dovijam praveća sama šablone i sekući ih ručno. Kad budem sebi priuštila sizix, biću daleko od ovoga gde sam sad, ali o tom potom, veli naša sagovornica i priznaje da uspeva da pored brojnih obaveza pronađe vreme i za stvaranje.
„Imam svoj mali kutak u stanu gde nikome ne smetam a radim noću ili rano jutro, kada ukućani spavaju. Broj porudžbina se uvećava i nekada moram nauštrb drugih obaveza da se posvetim stvaranju. Priznajem, imam i trenutke zasićenja. To je bilo letos, pred odlazak na godišnji odmor. Vrlo retko odbijam mušterije (to je baš onda kad ne mogu nikako da stignem). Važno mi je da ispoštujem sve one koji se odluče za čestitku iz moje radionice! Rekord u brzini izrade imala sam proletos, kada mi je porudžbina stigla u devet ujutru, a čestitku je trebalo da isporučim u dva! Spremajući nedeljni ručak i pomažući sinu oko domaćeg zadatka, napravila sam jednu “brzinsku” sportsku čestitku koja je izazvala oduševljenje kod onoga kome je bila namenjena. Radost koju osetim posle takvih reakcija je neprocenjivo osećanje! Jedna moja poznanica je rekla da “Mamart” donosi radost. Pozitivni komentari mušterija me ohrabruju da istrajem u ovom svom malom poduhvatu.
Snežana ne krije da inspiraciju pronalazi na Internetu.
„Ljudi na Zapadu imaju mnogo više mogućnosti i što se alata tiče i što se tiče repromaterijala. Kod nas je sve pomoću štapa i kanapa, mislim, bar je kod mene takav slučaj. Naravno ima i hobista koji su mnogo uložili (mislim pre svega na alate) i shodno tome njihovi radovi su na višem nivou u odnosu na moje. Sa njima se i ne poredim, nema smisla. Razvijajući svoju veštinu, razvijam se i u pogledu ideja. Sve manje se oslanjam na internet, a sve više na svoju maštu. Poručilac očekuje od mene da napravim originalan koncept i prilagodim osobi kojoj je čestitka namenjena. Opet sam dužna pomenuti neke odlične stvaraoce iz ovog hobija kao što su Marina Quilling, Suzana Ilić (Quilling with fun) i Ivana Pešić (Radionica Leonove maštarije). Od njih sam mnogo naučila i posredno i neposredno.
Snežana je sama osmislila logo pa nam tumači da malo latinično “r” izgleda kao stilizovano drvo sa srcem smeštenim u krošnji drveta.
„Drvo kao simbol duhovnog rasta,između ostalog, poslužio mi je kao dobra ilustracija toga šta meni znači “Mamart”. Razvijajući ovaj dar, mnogo sam naučila o sebi, pomerila svoje granice u svakom smislu, osvetlila svoj mikrosvet… šta ćete više. “Mamart” je moja joga.
Ne može sve da se gleda kroz materijalnu dobit. U ovom trenutku pokrivam troškove repromaterijala. Svoje vreme i svoj rad ne mogu još uvek da naplatim (sumnjam da iko od kreativaca može svoj rad da naplati adekvatno). Međutim, hobi neverovatno smiruje, “boji” vaš svet, čini vas boljom osobom, i to je neprocenjivo.
Ovaj tekst je urađen u okviru projekta „Zlatne ruke“ koji je sufinansirala Uprava za kulturu Grada Niša
