petak , septembar 22 2017
Početna / ZDRAVLJE / HIPOKRAT / Lečenje obolelih od hepatitisa C u Srbiji potpuno zapostavljeno
ilustracija

Lečenje obolelih od hepatitisa C u Srbiji potpuno zapostavljeno

Kod se u svetu obeležava Svetski dan borbe protiv hepatitisa oboleli u Srbiji tvrde da je njihovo lečenje država zapostavila. Sporno je čak i da li broj obolelih raste ili opada.

Udruženje obolelih pacijenata „Hronos“ saopštilo je danas da broj obolelih od hepatitisa svakodnevno povećava dok je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ saopštio da broj obolelih od hepatitisa opada, da je prošle godine u Srbiji registrovano 758 slučajeva hepatitisa B i C, što je za 21 odsto manje nego 2014. godine.

„Zdravstveni sistem Srbije registruje mali broj obolelih, to ne znači da je taj broj zaista mali. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je od hepatitisa C u Srbiji zaraženo gotovo 140.000 ljudi i većina ne zna da su nosioci virusa zbog nespecifičnih simptoma pa se zbog toga ova bolest naziva ‘tihim ubicom’, koja, ukoliko se ne otkrije i ne leči na vreme, može dovesti do ciroze i karcinoma jetre“, navodi se u saopštenju „Hronosa“.

„Dramatične procene SZO za Srbiju“, kako objašnjavaju, „posledica su nedostatka programa preventive i ciljanog testiranja na hepatitise, nedostatka osnovne dijagnostike i terapija, dok su najave zdravstvenih vlasti iz januara 2016. godine, da će omogućiti lečenje savremenim lekovima koji izbacuju virus iz organizma, ostale samo na rečima“.

Predsednica Udruženja Hronos Ivana Dragojević podseća da je Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti propisano da lečenje hepatitisa kao zarazne bolesti, ima prioritet u odnosu na druga oboljenja, ali da je lečenje obolelih od hepatitisa C u Srbiji potpuno zapostavljeno.

„SZO propisala je esencijalnu Listu lekova na kojoj su i savremene terapije za hepatitis, a Srbija se Zakonom obavezala da pacijentima obezbedi minimum lekove sa Esencijalne liste SZO, usvojena je i globalna strategija koja ide ka eliminaciji virusnih hepatitis do 2030. godine“, navodi se u pisanoj izjavi Dragojevićeve.

Ona dodaje da je Srbija jedina zemlja u regionu i Evropi (osim Makedonije) koja te lekove i dalje ne obezbeđuje i kada će se to promeniti pitanje je koje Udruženje upućuje RFZO i Ministarstvu zdravlja.

„Svaki pacijent koji dođe do ciroze i karcinoma koji su posledica hepatitisa je znak da je sistem zakazao. Dve godine su pacijenti na čekanju da se raznorazne radne grupe i komisije usaglase da je hepatitis veliki problem naše zemlje. Postavlja se pitanje koliko će nam vremena trebati da implementiramo jednu Nacionalnu strategiju“, zaključuje Dragojević.

Pomoćnica Ministra zdravlja Dragana Vujičić ističe da Radna grupa za strategiju za virusne hepatitise intenzivno radi na izradi strategije, a urađeni su i predlozi protokola i analize troškova.

„Ista radna grupa intenzivno sarađuje sa Republičkom stručnom komisijom za zarazne bolesti vezano za prioritizaciju lekova u lečenju HCV infekcije kako bi se objektivno izvršila analiza troška i efektivnosti ovih lekova i uticaj troškova terapije na finansijska sredstva RFZO koja su opredeljena za lekove u postupku procene zahteva za stavljanje na Listu lekova“, navodi se u pisanoj izjavi Vujičićeve.

Prof. dr Jasmina Simonović Babić, sa Klinike za infektivne i tropske bolesti KC Srbije, ističe da se neki pacijenti oboleli od hepatitisa u Srbiji leče iz donacija ili kliničkih istraživanja jer terapije koje se dobijaju o trošku RFZO više nisu standard u svetu pošto imaju ograničene efekte.

„Jedan od gorućih problema je nedostatak dijagnostičkih testova i savremene terapije. Nedostatak dijagnostičkih testova dovodi do kasnog otkrivanja bolesti kada je već u poodmakloj fazi i kada je lečenje znatno otežano“, kaže Simonović Babić, a navodi se u saopštenju Hronosa.

Ona kaže da se u Srbiji o trošku RFZO još uvek koristi dvojna antivirusna terapija (pegilovani interferon i ribavirin) koja više nije standard niti u Evropi niti u Americi, te da rezultati lečenja dvojnom terapijom nisu zadovoljavajući, a uz to su praćeni i značajnim neželjenim efektima.

„Od uvođenja pegilovanog interferona pre 15 godina do danas nijedan lek za lečenje HCV infekcije nije stavljen na pozitivnu listu. Novi savremeni terapijski protokoli imaju značajno višu stopu uspešnog lečenja koja se za neke kategorije bolesnika kreće od 95-100 odsto i odličan bezbednosni profil“, naglasava Simonović Babić.

Ona podseća da je reč o virusu velikog onkogenog potencijala i ako se ne uložu sredstva za pravovremeno lečenje zdravstveni sistem će se suočen sa visokim troškovima u budućnosti zbog pacijenata sa cirozom i karcinomom jetre.

Takođe pročitajte

Prednosti smrznutog povrća

Iz ugla gledanja jedne domaćice, korišćenje smrznutog povrća može biti u velikoj meri praktičnije od …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *