ponedeljak , novembar 20 2017
Početna / DOŽIVETI STOTU / Genetičar Stojković otkriva nam koja su pet TOP mesta rezervisana za stogodišnjake

Genetičar Stojković otkriva nam koja su pet TOP mesta rezervisana za stogodišnjake

“Svaki čovek umire – ne svaki stvarno živi”(Viliam Ros) – možda je ovo odgovor na pitanje kako živeti a onda i na ono a kako stvarno doživeti stotu? Bilo kako bilo, naučno, filozofski, medicinski, bijelodugmenski možemo dugo da diskutujemo o tome, ja ne bih, u međuvremenu smo naučili da diskusije skraćuju život i troše vreme. Zato ću probati da predstavim neke činjenice koje se baziraju na činjenicama ali i pravim žvotnim iskustvima stogodišnjaka i onih, nešto starijih jer i takvih ima svuda po svetu.

Kažu da postoji dobra šansa stogodišnjaka i super-stogodišnjaka – oni koji žive do 105 i više – da prenesu dugotrajnost i gene svojoj deci. Niske stope upale u telu su zajednički doprinosi bolesti kod starijih osoba kao i ključ za dobru starost. I za to trebaju visoke performanse jedne komponente ljudske ćelije koja je posvećena procesu starenja zdrave ćelije. Njegovo veličanstvo telomera. Telomere su specijalizovane regije DNK koje završavaju krajeve hromozoma u ćelijama. One se povlače, smanjuju sa godinama kod većine ljudi, i time ubrzavaju proces starenja u organizmu. U ćelijama ljudi starosti od 100 ili čak starijih koji su testirani u jednoj studiji, ti kontrolni centri starenja se kod njih smanjuju sporije – osobina koja je takođe primećena kod njihove dece. Ovu studiju je izveo Tomas fon Zglinicki, profesor za starenje sa kojim sam imao čast da zajedno radim pri Univerzitetu u Njukaslu, Velika Britanija.

Tomas je utvrdio da stogodišnjaci i super-stogodišnjaci se takođe razlikuju – jednostavno i na nivou ćelije, tj. telomere, oni koji duže žive i sporije stare, što znači da telomere pokazuju ko ima dobru šansu da postane stogodišnjak. Ali uz ovakve predispozicije sigurno mnogo važniju ulogu imaju i životne navike, jer ne zaboravimo, čovek je socijalno biće i ako nešto ne pogoduje on je vrlo brzo i lako nesrećan i surogat za sreću potraži u stvarima a naročito i supstancama koje skraćuju život uključujući alkohol i duvan. Zato zdrav život produžava život ne samo kvantitativno već i kvalitativno i ne kaže se badava da je smeh zdrava supstanca ili kao u onoj pesmi smej se, smej, uvek se smej. I kada nije smešno treba naći razloga za osmeh, za smeh, jer su naučnici iz Amerike dokazali da je smeh važan deo života i da oni koji ga redovno upražnjavaju lakše dođu do stote.smiles_4761_1280x1024

Pri tome definisanje životnog cilja, što ranije to je život duži, je način života koji tera čoveka na aktivnosti, kako fizičke tako i mentalne. A ako pri tome pri tome konzumiramo orahe onda još bolje. Oni koji jedu orahe imaju manje problema sa gojaznošću i u 45% slučajeva manji rizik od prerane smrti. I to najbolje dok hodate. Jer oni koji pešače žive duže, verovali ili ne čak i oni koji šetnju povezuju sa sitnim kupovinama. Bitno je da izađete napolje i prošetate jer muškarci i žene koje to čine a stariji su od 65 godina smanjuju rizik od prerane smrti za 28%. Pri tome ljudi koji žive iznad 1800 metara nadmorske visine imaju dobru šansu da svom životnom dobu dodaju još 3 godine života. I ako pri tome činiš  drugima a ne zaboraviš na sebe onda je uspeh zagarantovan, sve je u praktikovanju i vežbi. A vežba je kralj. Ishrana je kraljica. Stavite ih zajedno i imate kraljevstvo.

Ovo je razlog da se kuva, jer ljudi koji kuvaju kod kuće do pet puta nedeljno imaju 47% veće šanse da produže život za jednu deceniju u odnosu na one koji konzumiraju brzu ili hranu za poneti. Uz pozitivni optimizam jer on jasno produžava život samo onima koji imaju jasni i konstantni pozitivni stav prema životu. Ali ponovo zlatno pravilo, ne preterano pa čak i ne preterano mnogo optimizma: nova studija pokazuje da stariji ljudi koji precenjuju svoju buduću sreću imaju veći rizik od smrti i invaliditeta, u poređenju sa ljudima koji potcenjuju budućnost i zadovoljstvo životom. Pesimizam u vezi budućnosti može podstaći ljude da žive pažljivije, da preduzimaju blagovremenije zdravstvene i bezbednosne mere, čak i kada jedu posna jela koja su dokazana da smanjuju za 12% rizik od prerane smrti u odnosu na vršnjake koji jedu suviše mesa. I verovali ili ne, oni koji su venčani žive duže, posebno ineteresantno je ako je bračni partner nešto mlađi to bolje jer te mlađi partner motiviše da više paziš na sebe. I na kraju ako ne funkcioniše uvek je bolje razvesti se nego živeti u fikciji, to je dokazano i posebno važi za žene i njihovu dugovečnost, pogotovu kada se reše lošeg braka.

Sigurno, bombardovani smo svakodnevnim i novim informacijama da zdravlje ulazi na usta i šta je sve zdravo. Zdravo je trljati zube. Loša oralna higijena je povezana sa skraćenim životnog veka. Održavanje zdrave usne šupljiine može smanjiti rizike za bolesti srca, demencije i moždanog udara, bitno je da je redovno pa onda i šolja kafe ne smeta, naprotiv. Dnevna šolja antioksidant- i polifenolom bogate kafe može da bude tajna dugog života, prema studiji objavljenoj u časopisu vaskularnu medicinu. Istraživači sa Univerziteta u Atini su sproveli studiju na 71 muškaraca i 71 žena koje žive na grčkom ostrvu Ikaria – ostrvo gde stanovnici imaju predispoziciju da žive dugo – i otkrili da oni koji svakodnevno piju jaku grčku kafu imaju bolje funkcionisanje krvnih sudova u odnosu na one ne koji ne piju kafu, već i na one koji piju druge vrste kafe. Znači princip nijansi je jako bitan a to dokazuje i činjenica da je i mesto življenja bitno za dugovečnost. I top lista takvih mesta postoji i na prvih pet su:Italija leto, Sardinija - Costa Smeralda - Porto Cervo

  1. Sardinija, Italija
  2. Okinavska ostrva, Japan
  3. Loma Linda, Kalifornija
  4. Nikoja, Kostarika
  5. Ikaria, Grčka.

U ovim mestima rak, demencija, bolesti srca i depresije gotovo da ne postoje. A znamo da postoje kulture na zemlji bez raka ili sa izuzetno niskim stopama. A znamo da imaju veoma jako komponentu ishrane i životnog stila. Ako nema demencije, to znači da ne samo da su ovi ljudi retko bolesni i da dugo žive, to znači da oni uživaju u optimalnom zdravlju tokom celog svog života – skoro do poslednjeg dana. I oni svi ističu pet najvažnih faktora koji vode do dugog života:  i) familija je najvažnija stvar u životima ovih ljudi. To je prioritet, da ih redovno vide, posete, komuniciraju. Praktično sve u ovim kulturama se vrti oko socijalne interakcije. Ii) Zabranjeno je pušenje. iii) Ishrana na biljnoj bazi. iv) Stalni niski nivo vežbanja, ne teretane već redovna fizička aktivnost u bašti, planinarenje, ili neki drugi rad koji je vezan za pokrete na čistom vazduhu. v) Umereno piju vino, crno vino je prepuna antioksidanata – ono što je zanimljivo je da je grčka (kao i sardinijski) sorta crnog vina tri puta više bogatija antioksidansima nego druge sorte.

U stvarnosti, postoji čitav niz mentalnih, društvenih, duhovnih i psiholoških oblasti koje su podjednako važna. Šta je sa vama? Kakav je vaš socijalni život, mentalno zdravlje, sreća zdravlje, duhovno zdravlje? Svi ovi faktori doprinose zdravlju mnogo više nego što mislimo. Hrana i vežbe su fantastične alati i od ključnog značaja za zdravlje, ali tako je i unutrašnji mir i kultivisanje prijateljstva. Neke od navedenih zemlja su siromašne ili u ekonosmkoj krizi ali to ljudima ne smeta da brinu o porodici i prijateljima. Oni imaju jedan dnevni plan, koji započinje odmah izjutra i zadovoljni odlaze na spavanje jer su taj dnevni plan ostvarili. Meni to dođe kao san o uspehu koji redovno sanjate a onda sve date od sebe da se taj san ostvari ne čekajući da samo u snu budete srećni.

Takođe pročitajte

Pazi šta želiš, ostvariće ti se

Anštajn je rekao: “Ništa se ne događa dok se nešto ne pokrene” – to jeste, …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *