nedelja , novembar 19 2017
Početna / ZDRAVLJE / Folna kiselina : Tako mala doza, a tako mnogo znači za potomstvo

Folna kiselina : Tako mala doza, a tako mnogo znači za potomstvo

Već pet godina aktuelna je u svetu strategija poznata kao“Healthy People 2010” koja ima za cilj da poveća poveća informisanost o rizicima od nedostatka folne kiseline.

Profesorka biohemijskih nauka i prodekan Medicinskog fakulteta u Nišu prof.dr Gordana Kocić ističe da je deficit folne kiseline posebno poguban u trudnoći jer može da izazove  poremećaj u razvoju embriona, i to pre svega nervnog sistema.

Najozbiljniji poremećaji su spina bifida (nepotpuno zatvaranje kičmenog kanala) i anencefalija (inkopatibilna sa životom jer je u pitanju izostanak razvoja mozga).

„Poslednjih godina sredstva javnog informisanja vrlo su pozitivno i aktivno uključena u širenje znanja o zdravoj ishrani, ne samo propagande smanjenja telesne težine, smanjenja kardiovaskularnog rizika i prevencije malignih oboljenja, kroz smanjen unos masnoća, iskorenjavanje štetnih navika pušenja, prekomernog sunčanja i slično. Zatim su u prvi plan stavljeni vitamini, ali se čini da su u fokusu prvobitno bili antioksidansi, kao što su vitamin C, vitamin E i beta karoteni. Ali sredstva javnog informisanja u svetu unazad desetak godina pokreću aktivnu kampanju preporučenog unosa folne kiseline, naročito pre začeća i tokom graviditeta, kroz strateški plan rađanja zdravog potomstva.  Svaki put kada je kampanja aktivna, nameću se pitanja: o kakvoj aktivnoj supstanci je reč, gde se može u namirnicama naći, koje su preporučene dnevne doze, a najvažnije je, čini se, pitanje šta se dešava ako je nema dovoljno, ukazuje profesorka Kocić i dodaje da je  folna kiselina zapravo vitamin grupe B-kompleksa (pteroilmonoglutaminska kiselina, folacin, vitamin Bc, vitamin B9, Lactobacillus casei faktor). Naziv je dobila od reči  “folium” (list), jer je prvi put prečišćena iz spanaća. Kao i najveći broj vitamina, mora da se unosi sa hranom jer se ne stvara u organizmu.gordana kocic

Ne može da škodi da se podsetimo da je folna kiselina prisutna najvećim delom u tamno prebojenom lisnatom povrću, ali i paprikama, brokoliju, rotkvicama i prokelju, relativno je bogat grašak, pasulj,  pirinač, žitarice i boranija. Prisutna je u voću, jagodama, narandzama, papaji i kiviju. Ali, ono što je problematično je da se zagrevanjem u toku kuvanja velikim delom uništava, čak do 70 posto.

Počela je kampanja ne samo zdrave ishrane već i suplemntacije folnom kiselinom, ali i obogaćivanja žitarica folnom kiselinom, koja je počela još 1996 godine u Americi, a zatim u Kanadi, Novom Zelandu i drugim zemljama. Pokazano je da dobra informisanost za oko 80% može da utiče da se poboljša unos, što medijskom javnom informisanju daje mesto prve linije u zaštiti čovečanstva od postojećih rizika, kao i pravilnoj i pravovremenoj brizi za zdravo potomstvo.

Stoga pri preračunavanju dnevnog unosa treba imati na umu da je najsigurniji unos kroz sveže voće i povrće. Dnevni unos putem hrane nije veći od 200 mikrograma, ali se apsorbuje svega oko 50 posto unetih folata. To znači da ukoliko se unese oko 200 mikrograma, svega oko 100 mikrograma se koristi od strane organizma. U farmaceutskoj industriji se može naći pod različitim zaštićenim nazivima (Folnak, Folan itd). Poslednjih godina uglavnom se u vidu farmaceutskih preparata susreće sintetska forma. Preporučene dnevne doze zavise od uzrasta i specifičnih potreba, pa odrasli (14 godina i više) treba da unose oko 400 mikrograma dnevno, tokom trudnoće  oko 600 mikrograma dnevno, tokom dojenja oko 500 mikrograma dnevno, a ukoliko je prethodna trudnoća imala loše posledice u smislu rođenja deteta sa neurološkim defektom poznatim kao spina bifida, čak oko 4000 mikrograma dnevno. povrce salata blitva

 Profesorka ističe da govoriti o nedostatku folne kiseline znači govoriti o apsolutnom nedostatku (smanjen unos) ili relativnom nedostatku (loša resporpcija kog malabsorpcionih sindroma,  ili unos lekova koji sprečavaju uloge folne kiseline, tzv antifolata). Činjenica ovako drastične, gotovo alarmantne potrebe za unosom folne kiseline u rizičnim trudnoćama, postavlja pitanje šta je najčešća posledica nedovoljnog unosa?

„Najveća bojazan pri deficitu folne kiseline je poremećaj u razvoju embriona tokom graviditeta, i to pre svega nervnog sistema. Najozbiljniji poremećaji su spina bifida (nepotpuno zatvaranje kičmenog kanala) i anencefalija (inkopatibilna sa životom jer je u pitanju izostanak razvoja mozga). Spina bifida može imati ozbiljniju formu kada je praćena protruzijom kičmene moždine i praćena je paralizama, nemogućnošću hoda, nedostatkom kontrole mokrenja i stolice, kao i mentalnom retardacijom. Spina bifida je glavi razlog paralize kod dece u Americi.  Moguće su i druge malformacije. Istraživanja u Americi su pokazala da se rađa godišnje oko 4 000 deteta sa deficitom neuralne tube. Naučno je potvrđeno da suplementacija folne kiseline  bar jedan mesec pre planirane trudnoće može sprečiti ovaj poremećaj, navodi profesorka.

Naučnici ukazuju da žene koje uzimaju 400 mikrograma dnevno, smanjuju  rizik za spinu bifidu i do 85posto. Od kad je u Americi počelo obogaćivanje ishrane folnom kiselinom, ovaj defekt je smanjen za oko 26 posto u periodu od 1995-2001. godine. Do 2001 godine oko 60 posto žena nije uzimalo folnu kiselinu tokom trudnoće, dok je sada i putem sredstava javnog informisanja medijska kampanja značajno uticala da se stanje ozbiljno shvatipovrce kupus

Imajući u vidu mnogoljudnost Kine, ne čudi podatak da se oko 300000 slučajeva spine bifide je u Kini registruje svake godine. Oko 85 posto poremećaja koji se odnose na nedostatak folne kiseline mogu se prevenirati u mestima visoke prevalence. Deficit folne kiseline čest je i u zemljama bliskog Istoka i Turskoj, pri čemu se u Turskoj kreće čak do  70 posto.

„Ne treba zaboraviti da nekad urođeni poremećaji prihvatanja folne kiseline mogu biti razlog napred pomenutih stanja, ali svakako čak i tada povećan unos može bar donekle kompenzovati smanjeno iskorišćavanje. Moguće su imunske reakcije razvoja antitela na receptore koji preuzimaju folnu kiselinu, pa i tada povećan unos može bar donekle kompenzovati stanje relativnog deficita. Novije hipoteze uključuju metabolizam folne kiseline i u razvoj trizomije 21, poznate kao Daunov sindrom, praćen specifičnim karakteristikama i mentalnom retardacijom. Novija istraživanja terapijom folnom kiselinom poremećaja psihičkog razvoja poznatog kao autizam, pokazala su da je tretman iskazao povoljne efekte kroz praćenje stanja pažnje, govora, stereotipskih pokreta i verbalne komunikacije dece. Blizu 15-18% osoba koje pate od depresije imaju niske vrednosti folata. Studija u Kini pokazala je da oko 800 mikrograma folne kiseline dnevno  redukuje za oko 50% nastanak šloga, navodi profesorka.

U ovom momentu naučno je dokazano da osim prevencije razvoja defekta neuralne tube (spine bifide) pravilan i dovoljan unos folne kiseline sprečava i koronarnu bolest, bubrežne bolesti, dijabetes, Alzheimerovu bolest, kožne manifestacije, kao što je psorijaza i alopecija (gubitak kose). Naučnici Harvardskog Univerziteta u Americi su se bavili i preračunavanjima smanjenja rizika od različitih oboljenja kod pravilnog unosa folne kiseline. Unos folne dovoljne količine kiseline smanjuje koncentraciju štetnog homocisteina za oko 5 mmol/L čime se u Americi spašava oko 56000ljudi godišnje od oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti. Ljudi sa nivoom većim od 11.2 mikromola/L imaju 5 puta češću šansu za srčane bolesti od onih sa 7.2 mikromola/L. Folna kiselina smanjuje rizik od hipertenzije. Studije sprovedene sa mlađim ženama koje su se ticale dnevnog unosa folne kiseline od 1 000 mikrograma dnevno, pokazale su oko 46% smanjenje učestalosti hipertenzije, u odnosu na žene one koje su unosile manje od 200 micrograma dnevno. Starije žene mogu da smanje rizik od hipertenzije za oko 18% pravilnim unosom folne kiseline. Kako su povišene vrednosti homocisteina dokazane su u Alzheimerovoj bolesti i vaskularnim demencijama, ovim je mesto folne kiseline u njenom eliminisanju kao faktora rizika dokumentovano.

User Rating: 4.07 ( 3 votes)

Takođe pročitajte

Pazi šta želiš, ostvariće ti se

Anštajn je rekao: “Ništa se ne događa dok se nešto ne pokrene” – to jeste, …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *