Sana Beauty
Povezane vesti
Od februara ove godine niški lekari „preuzeli“ su Kliniku za kardiohirurgiju od kolega iz Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, koji su im bili mentori. Za to vreme obavili su čak hiljadu operacija, od čega 237 na otvorenom srcu. 
Ostalo su bili zahvati iz oblasti vaskularne hirurgije, a uspešno su završene i tri transplantacije bubrega. Ovdašnji lekari spremni su da do kraja godine obave još šest ovakvih transplantacija.
Ovim je klinika, u koju je država za izgradnju i opremu uložila dva miliona evra i uz pomoć donatora još milion evra, potpuno opravdala očekivanja pacijenata i stručne javnosti. Da je novac potrošen domaćinski, vidi se i golim okom. Klinika je slika i prilika svetski poznatih, sa sterilno čistim sobama, čekaonicama, toaletima. U čekaonici pacijente umiruje pogled na akvarijum sa ribicama, prijatna muzika sa skrivenih zvučnika, pacijenti su u pristojnoj bolničkoj odeći, sa mogućnošću korišćenja tablet računara i interneta. Ovaj „luksuz“ ne ide na račun države i pacijenta.
„Želeo sam da dokažem da možemo i u Srbiji da imamo Kliniku „Mejo“ – kaže prof. dr Dragan Milić, direktor Klinike.
„Svaki dinar koji dobijemo od donatora ulažemo u novu opremu, pa ćemo tako iduće godine opremiti još jednu operacionu salu. Nedavno smo nabavili najsavremenije krevete za intenzivnu negu. Ovo što smo mi stvorili može uraditi svaki direktor klinike, samo ako se malo potrudi – ubeđen je dr Milić, koji ističe da je ponosan na svoj tim od 10 lekara i trojice specijalizanata. Oni uspevaju da danonoćno spasavaju živote najtežim pacijentima sa juga Srbije. U kardiohirurgiji su liste čekanja trenutno neminovne, ali je ohrabrujuće da se u Nišu čeka najduže šest meseci, što je u drugim centrima nezamislivo.
„Brinemo o svakom pacijentu, nisu potrebne veze niti protekcija. Nedavno smo ugradili aparat vredan 100.000 evra i spasli život čoveku koji živi od socijalne pomoći, nema struju u kući, pa čak ni mogućnost da puni baterije pumpe koja mu pomaže da srce radi – navodi profesor Milić, koji je ponosan ne samo na kvantitet nego i na kvalitet rada.
Procenat smrtnosti od pucanja aorte je 80 do 90 odsto, a kod nas je duplo manje. Samo šestoro pacijenata preminulo je posle ovih komplikovanih operacija u Nišu. Kardiohirurg Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“ profesor Miodrag Perić kaže da su se sa svojim kolegama potrudili da svoje znanje prenesu niškim lekarima.
„Nema ljubomore niti konkurencije, jer su Srbiji u ovom trenutku u odnosu na broj stanovnika potrebne još najmanje dve kardiohirurške klinike – navodi dr Perić.
Milić ističe da su jedino na šta ne mogu da utiču kadrovi. Nedostaju im lekari, ali i srednji medicinski kadar jer je ovim pacijentima neophodna vrhunska nega posle operacije. Kardiohirurgija je vrhunac medicine, Niš ima čime da se ponosi, pa i zaposleni moraju da odgovore na zadatak.
