sreda , oktobar 17 2018
Početna / KATEDRA / Da li postoji razlika između predratnih i današnjih srpskih tajkuna?

Da li postoji razlika između predratnih i današnjih srpskih tajkuna?

Nedavno je u Matici iseljenika i Srba u reginonu u Beogradu promovisano drugo dopunjeno izdanje knjige „Prvi moderni gradonačelnik Beograda – monografija o Vladi Iliću” Saše  Z. Stankovića. Monografijom se obeležava 90 godina Udruženja Vlasotinčana u Beogradu „Vlada Ilić“ (1928-2018).

Moderator promocije bila je književnica Gordana Vlajić, koja je predstavila biografije govornika, a o knjizi je pored autora govorio Nemanja Dević, doktorand istorijskih nauka, zaposlen u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu. Recenzent prof. dr Predrag J. Marković zbog iznenadnih porodičnih obaveza nije prisustvovao promociji.

„Saša me je prijatno iznenadio ovom knjigom. Osvetlio je jednu skoro zaboravljenu ličnost naše istorije. On se odlično snašao sa različitom istorijskom građom, pa sam bio ubeđen da je Stanković istoričar, a ne profesor književnosti. Najvažnije je da je Vladu Ilića prikazao sa dobre i loše strane, to je posebna vrednost ovog  dela“, rekao je Nemanja Dević.

Vlada Ilić je zanimljiv ne samo kao industrijalac već kao pripadnik tadašnje građanske klase koje je uspela da spoji evropsko i nacionalno, što u današnjoj Srbiji teško polazi za rukom“ , zaključio je istoričar Nemanja Dević.

Saše Stanković je ukratko predstavio biografiju Vlade Ilića sa posebnim osvrtom na razliku između prvog i drugog izdanja.

„Da li postoji razlika između predratnih i današnjih srpskih tajkuna, to je pitanje koje sam često slušao u poslednjoj godini. Ima sličnosti, ali ima i velikih razlika. Sličnosti im je sticanje ’prvog miliona’ i to ne samo naših bogataša nego svih od antike do danas. Postojali su rizici, ali i veze sa vlašću, pa tu se nađe neka afera i tome slično. Međutim, dosta je predratnih bogataša ostavilo svoje zadužbine, najlepše građevine u Knez Mihailovoj, kao zaveštanje za dobro naroda. Iz njihovih fondova školovali su se talentovani siromašni studenti u inostranstvu. Oni su od svog novca gradili škole i bolnice za sirotinju. Danas poneki tajkun eventualno izgradi crkvu pokajnicu, ali samo ime govori zašto“ , odgovorio je Stanković.

Na promociji su bili potomci Jevrosime Janković, rođene sestre Vlade Ilića, koji su se kao najbliži Ilićevi rođaci izborili da Vlada 2009. godine bude sudski rehabilitovan. Inače, suprug Jevrosime Mihajlo Janković Inajet osnovao gajtanaru u Grdelici (1893).

Iz publike se javio predsednik „Sacen International-a“, prof. dr Dragan Gligorijević, koji zahvalio autoru na ovako dragocenoj knjizi.

„Ako smo pre ove knjige imali dilemu koje bio najbolji gradonačelnik Beograda, sad više nememo. Obećavam da ću novom gradonačelniku Beograda pokloniti ovu monografiju sa željom da uradi za prestonicu koliko je Vlada Ilić. S obzirom da sam predsednik međunarodne turističke organizacije, učiniću sve da ova knjiga bude deo turističke ponude Beograda, naglasio je Dragan Gligorijević.

Sutradan Saša Stanković i Zoran Miljković, potpredsednik Udruženja Vlasotinčana u Beogradu „Vlada Ilić“, gostovali su u Žikinoj šarenici. Oni su govorili o Iliću i Udruženju Vlasotinčana, koje  među najstarijima u prestonici, primera radi, formirano je pet godina pre leskovačkog.

Zanimljivo da je Žikinu šarenicu gledao Goran Vesić, gradski menadžer Beograda, koji je tražio primerak monografije. Tako je nekoliko dana kasnije u Politici izašao autorski tekst  Gorana Vesića  „Veliki grad po meri malog čoveka“.

 „Beograd mu duguje mnogo više. Ne samo da ga se sećamo, već i da sledimo njegove i danas aktuelne planove. Recimo Ilićevu ideju o razvoju grada: „Poznata je činjenica da je Beograd grad malog čoveka. Dužnost svih nas je da ga učinimo gradom velike industrije, velike trgovine, velikih poslovnih i finansijskih transakcija”, napisao je Vesić.

U istom izdanju Politike objavljen je tekst „Vlada Ilić idejni tvorac Novog Beograda“ Milana Janković u kojem piše: „Ovaj plemeniti čovek kao jedan od najuspešnijih gradonačenika zaslužio je da mu se u glavnom gradu podigne spomenik“.

 

 

 

 

 

Takođe pročitajte

Svi ih volimo, a one danas slave 45 godina postojanja!

Kada su prvi put predstavljene, niko nije mogao da pretpostavi da će postati klasik. Međutim, …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.