utorak , decembar 11 2018
Početna / KATEDRA / „Ako pare nemamo bar si vek teramo“

„Ako pare nemamo bar si vek teramo“

Album fotografija i poneka priča „Vlasotince, nekad i sad“ je knjižica u kojoj ćete naći mnogo razloga da zavolite Vlasotince i Vlasotinčane, kaže njen autor Srba Takić.

„Pritiska muka i nemaština, život na ovim prostorima nikad i nije bio lak, ali duh ovdašnjih ljudi je uvek bio vedar i taj je optimizam njegova posebnost. „S pesak da se trljamopa smo tija.“ – još jedna je mudrost koje se Vlasotinčani drže. Život i vreme nameću svoje, a naše je da mu ne damo sve, da svoje godine obojimo svojim bojama. Nema ničeg lepšeg od leta U Vlasotincu: preko dana banjanje u Vlasinu, uveče korzo i sedenje u kafanama, gde muzika svira uživo. Na putu prema kući, negde posle ponoći, obavezno se svrati na burek i pinđurlije, navodi se u ovoj svojevrsnoj monografiji ne samo istorijskih činjenica nego i navika i ćudi stanovnika ove varoši.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Kad se dođe sa plaže doma nas čeka ladno lubenica ili „rosno“ vino i sifon sode, ko šta više voli. Oni mlađi su sa plaže išli prvo na turnir u malom fudbalu ili na košarkaški turnir.
Zima, opet, nosi svoje lepote, sa slavama, sedeljkama, mobama i prelima. Bude tu raznih đakonija koje se široke ruke iznose i dele sa dragim ljudima, kako bi se lakše prekratile duge noći. Ljudi žive od svog truda, muke, pečalbe i snalaženja, ali baš zato umeju da se druže i provedu.
Putopisci su to najbolje videli i opisali , ma koliko kratko da su boravili u Vlasotincu: „U ovome idilskom mestu, gde život vrednog žitelja teče: tiho, bez šuma i jednoliko, gde te svaki građanin dočekuje nasmejana lica, bez izveštačenih manira..“ (T. Đorđević). Ili: „Stanovnici neobično ljubazni i gostoljubivi ljudi…“ (Ž.Mišić)
Kao što smo počeli ovaj zapis tako ćemo ga i završiti-narodnom mudrošću, jer jednostavno, nemamo drugačije objašnjenje, ako je ono uopšte i potrebno, za toliko pozitivnu energiju i smirenost: „Na stupku mož da mu stupneš, al na sreću ne možeš.“

„Šta je onda ostalo od nekadašnjeg Vlasotinca (to je ono što je i suština ove priče) – ostala je doslednost u namerama njegovih ljudi da se svome mestu da najviše što se može. I stvarno, ako se pogleda bilo koji periodi njegove istorije vidi se jedna neprekinuta nit nastojanja da se doprinese boljitku zajednice, da se ono najbolje što se zna prinese na oltar zajedništva, navodi Takić i dodaje da „nema drugog leka od poštovanja i učenja onog našeg što nekad bejaše ne bi li smo naoružani i zaštićeni  tim duhovnim kapitalom prigrlili dane što dolaze.“

Izdavač knjige su Narodna biblioteka „Desanka Maksimović“ i udruženje „Loza“ . društvo za očuvanje kulturnog nasleđa i tradicionalnih vrednosti vlasotinačkog kraja.

Takođe pročitajte

Preventivni lekarski pregledi u Jašunji, Drćevcu i Zlokućanu

Preventivni pregledi, koje sprovode lekari Opšte bolnice Leskovac, Doma zdravlja Leskovac i lekari volonteri, ove …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.